Скадарлија: Боемски дух који чува успомену на стари Београд
Скадарлија је већ више од једног века један од најпрепознатљивијих симбола Београда. Смештена у срцу града, у Скадарској улици, ова боемска четврт сачуваłа је аутентичан изглед калдрмисане уличице, ниских фасада и препознатљиве атмосфере која је обликовала културни идентитет престонице. Некада место окупљања уметника, писаца и глумаца, Скадарлија је и данас простор у којем се преплићу историја, свакодневица и дух старог Београда.
Данас позната као место сусрета, песме и дуге ноћи, Скадарлија је током XIX века била скромна периферни део Београда, са приземним кућама и калдрмом каква је била типична за вароши у време Османског царства.
Свој боемски карактер добија крајем XIX века, пре свега због близине Народног позоришта и тада новог градског језгра око Трга Републике. Уметници су након представа и проба прелазили у кафане "Три шешира", "Два јелена" и друге локале који су временом постали културна боемска средишта града.
Управо у тим просторима водиле су се расправе о уметности, политици и књижевности, стварала пријатељства и сукоби, писане песме и стварана дела. О Скадарлији се говорило као о месту где се живело, расправљало, писало и остављало траг.
Кућа Ђуре Јакшића као симбол уметничке баштине
Посебно место у Скадарлији заузима Кућа Ђуре Јакшића, песника, сликара и приповедача, који је у овој улици живео и стварао.
Данас претворена у простор за изложбе, књижевне вечери и сусрете уметника, она чува сећање на епоху у којој је Скадарлија била више од четврти - била је духовно и културно средиште тадашњег Београда.
Кафана као простор друштвеног живота
За разлику од других градских зона, кафане у Скадарлији нису биле само места за обед - оне су биле друштвене институције.
Овде су без разлике седели глумци, писци, политичари, новинари, уметници и обични грађани. За столовима су настајале прве новине, обликовале се политичке идеје и стварала уметничка дела.
Песма тамбураша, мирис домаће кухиње и звук стаклених чаша били су део свакодневице која се преносила са генерације на генерацију.
Управо та отвореност и заједништво чиниле су Скадарлију препознатљивом: у њој су се људи различитих уверења налазили у истом ритму, без разлика и правила - свако је био део исте приче.
Савремена Скадарлија - очувана сцена старог Београда
Иако је Београд током XX века пролазио кроз таласе урбанизације, Скадарлија је била ревитализована са намером да задржи изглед и атмосферу почетка прошлог века.
Данас је она незаобилазно место за посетиоце града, али је њен идентитет остао заснован на причама, сећањима и начину живота који су обликовали културу Београда.
У вечерњим сатима, звуци тамбура, клавира и виолине и даље одјекују калдрмом, као подсетник на време када је Скадарлија била центар боемског живота, али и простор слободне мисли и стварања.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
