Шокантно откриће на Калемегдану: Радници "Зеленила" испод Победника случајно пронашли мистериозну просторију, археолози и истраживачи у неверици

Калемегданска тврђава, један од главних симбола Београда, крије многе тајне, а упркос томе што је вечита тема за истраживаче и археологе, многи ће рећи да о њему мало тога знају. Како то живот изрежира, једна од тајни испливала је на видело пре десет година, и то случајним открићем радника "Зеленила"!

Наиме, приликом радова на санацији платоа код споменика Победник, радници су тада открили подземну просторију за коју се до тог тренутка није ни знало да постоји, а додатну мистерију у цео случај унела је чињеница да о просторији нису постојали апсолутно никакви подаци у папирима и дотадашњим истраживањима.

Заправо, ниједно георадарско снимање није регистровало да се испод платоа на Калемегдану било шта налази, због чега је ово откриће било за све велико изненађење.

Нагађања - Пашин конак, Титов бункер...

Наравно, као што то обично бива, појавиле су се разне спекулације чему је она била намењена. Од оног да се ради о просторији из римског доба, преко нагађања да је реч о подруму Пашиног конака, до тезе која је имала највише поклоника, да је у ствари реч о Титовом бункеру из времена након Другог светског рата. Наводно, како су писали медији, "Тито се плашио да би Стаљин могао да га нападне бродовима из Мађарске, а онда је после ‘примирја’ бункер био затрпан и - заборављен".

Радник "Зеленила" открио отвор

Али испоставило се скроз нешто четврто.

Све је кренуло кад су радници "Зеленила" током уклањања застора са платоа Победника, у оквиру својих радова, наишли на један отвор за који су покушали да утврде о чему се ради и где води, па су направили видео снимак помоћу мобилних телефона. Снимак је одмах однет у Завод за заштиту споменика културе града Београда и прегледом је утврђено да се испод налази једна подземна просторија. Преклапањем планова утврдило се да је реч о некој просторији која никада није убележена у плану. Георадарска истраживања која су рађена на овом простору никада је нису забележила, рекли су тада из Завода за заштиту споменика културе.

На основу снимка урађеног помоћу телефонске камере, претпостављало се да је реч о одаји зиданој у прошлом веку, око педесетих година, јер је зид био омалтерисан, а просторија је имала полукружни свод.

Након темељних истраживања, екипа београдског Завода за заштиту споменика културе открила је да се "на мистериозном месту" поред симбола града налазио цевовод изграђен у првој половини 20. века.

Извор: Србија Данас/Блиц