Српске светиње из Хиландара стижу у Београд: Биће дочекане на аеродрому од стране највиших црквених и државних званичника

Поводом обележавања 850 година од рођења Светог Саве, Београд ће угостити изузетно значајну духовну и културну поставку, а у престоницу стижу и драгоцене светиње из манастира Хиландара. Долазак ових реликвија, које су директно повезане са животом првог српског архиепископа, организован је уз посредовање патријарха Порфирија и у сарадњи Српске православне цркве са институцијама у Грчкој.

Светиње ће по доласку на Аеродром „Никола Тесла“ бити дочекане уз највише црквене и државне почасти, а дочекаће их патријарх српски заједно са представницима државног врха.

Изложба под називом „Свети Сава“, коју организује Музеј Српске православне цркве, биће отворена у Галерији САНУ и трајаће од 15. маја до 19. јула.

Посетиоци ће током трајања изложбе имати прилику да виде низ изузетно вредних предмета који се везују за лик и дело Светог Саве, међу којима су и следеће хиландарске светиње:

Мозаичка икона Богородице Одигитрије, пред којом је, према предању, преминуо Стефан Немања, односно монах Симеон Мироточиви. Настала је крајем 12. века у Солуну и сматра се најстаријом сачуваном иконом из ризнице Хиландара. У житијима се наводи да је Свети Сава описао како је његов отац пред смрт тражио управо ову икону Богородице.

Икона Богородице Млекопитатељнице (Галактотрофусе), која се чува у испосници Светог Саве у Кареји. Према предању, приписује се Светом апостолу Луки, а Свети Сава ју је добио у манастиру Светог Саве Освећеног током боравка у Светој земљи, заједно са патерицом и иконом Богородице Тројеручице, у складу са старим монашким предањем ВИ века.

Икона Христа Пантократора, једно од најзначајнијих дела византијског сликарства, настала око 1260. године.

Икона Светог Саве и Светог Симеона, датована у 15. век, која по стилским и иконографским карактеристикама припада том периоду.
Реплика Хиландарског игуманског штапа, који је византијски цар Алексије III Анђео даровао 1199. године, израђена од абоноса, јасписа, сребра и позлате. Свети Сава је штап добио у Цариграду као потврду самосталности Хиландара у избору игумана, без потребе за одобравањем царског двора.

Реплика Патерице Светог Саве Освећеног, коју је Свети Сава добио 1229. године током ходочашћа у Јерусалим, у Великој лаври Светог Саве Освећеног. Према предању, оснивач манастира је пред смрт одредио да његов штап остане у главној цркви и прорекао долазак свог имењака из „царског рода“.

Карејски типик, рукопис из прве четвртине XIII века, који представља оснивачки акт испоснице Светог Саве Освећеног у Кареји и садржи правила монашког живота, поста и богослужења.

Реплика иконе Богородице Тројеручице, једне од најпоштованијих светиња српског православља. Према предању, припадала је Светом Јовану Дамаскину, којем је исцељена рука након молитве пред њом. Свети Сава је донео икону из Дамаска, потом је чувана у Студеници, а 1661. године пренета је на Свету Гору, где се и данас налази у Хиландару, у наосу главне цркве.