Студентски парк као огледало Београда: Спој прошлости, културе и студентске свакодневице

Студентски парк се налази у старом језгру Београда, између Васине улице и Студентског трга. На овом простору се током османског периода налазило турско гробље, док је у XIX веку део простора служио као велика градска пијаца позната као "пазариште".

Уређење парка започето је 1869. године, према урбанистичкој замисли Емилијана Јосимовића, првог урбанисте Београда. Његова идеја била је да се простор претвори у јавну зелену површину која ће служити као друштвени центар и пешачки трг. Током 1920-их парк добија барокну ограду и капију, као и облик уређеног европског академског врта.

Културни значај и функција парка у савременом Београду

Студентски парк чува три значајна споменика српске науке и културе:

• Јосиф Панчић - споменик подигнут 1897. године, дело вајара Ђорђа Јовановића. Ова скулптура представља прву фигуралну стату у јавном простору Београда.

• Доситеј Обрадовић - споменик просветитељу постављен 1930. године.

• Јован Цвијић - споменик истакнутом научнику подигнут 1994. године.

Ови споменици чине да парк буде отворена галерија на отвореном, која симболизује дух Универзитета, знање, културу и развој просвећености.

Данас је парк место где се студенти окупљају, уче, разговарају или одмарају, док туристи и Београђани пролазе кроз њега у оквиру свакодневних шетњи градом. На тај начин, Студентски парк има активну улогу у јавном и културном животу Београда.

Архитектура и природно окружење као део јавног живота

Парк одликује правилан распоред стаза, простране зелене површине и више од 20 врста дрвећа. Међу њима се истичу:

• гинко,

• дивљи кестен,

• софора.

Посебно се памти 120 година стара јапанска софора, која је због старости посечена 2008. године. Од њеног дрвета направљена је клупа постављена на место где је дрво некада стајало, као симбол памћења простора и времена.

Едукација и подизање свести о значају наслеђа

Студентски парк је окружен факултетима Универзитета у Београду:

• Филозофским, 

• Филолошким,

• Географским и 

• Математичким факултетом, док се преко пута налази Ректорат Универзитета у згради Капетан-Мишиног здања.

Овакво окружење чини парк местом свакодневног сусрета академске заједнице, што доприноси очувању свести о значају културног и природног наслеђа. Информативне табле о биљним врстама додатно имају образовни карактер.

Парк као споменик природе

Студентски парк је проглашен спомеником природе и налази се под режимом заштите III степена. Будући изазови заштите односе се на:

• очување дрвореда и биљног фонда,

• редовно одржавање јавног простора,

• усаглашавање савремених урбаних потреба са очувањем историјског идентитета.

Очување парка је важно јер он није само зелена површина, већ симбол универзитетског Београда, простора културе, традиције и заједничког знања.

Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.