Сваки дан пролазимо овуда а немамо појма шта се крије испод: Овај познати београдски парк крије мистерију дугу више милиона година (ВИДЕО)
Испод Ташмајданског парка у Београду, крије се пећина стара 13 милиона година. Она се током векова користила за многобројне ствари, користили су је и Римљани и Турци.
Испод Београда се налази читав подземни свет, десетине километара лагума, ходника и пећина. Једно од најзанимљивијих места је управо испод Ташмајданског парка, у самом срцу града, где се крије вишеслојна историја дуга милионима година.
Пећина стара 13 милиона година
На месту данашњег Ташмајданског парка налази се пећина стара чак 13 милиона година. У доба Римљана овде се вадио камен који се користио за градњу кућа, храмова, палата, водовода, па чак и саркофага и гробница.
Шалитрена пећина и време Турака
Током отоманске власти, пећина је била позната као "шалитрена пећина" због вађења шалитре, кључног састојка за производњу барута. Ташмајданска шалитра била је једна од најквалитетнијих у Европи.
Карађорђе и Први српски устанак
У 19. веку, пећина је служила као склониште од аустроугарских и турских топова. Током опсаде Београда 1806. године, овде је логоровао Карађорђе. Управо из овог места је са својим коњаницима кренуо у напад на Турке.
Нацистички штаб испод Београда
Током немачке окупације 1941. године, пећина добија нову, војну улогу. Нацисти су овде изградили резервни командни центар, познат као "Лерова пећина", по генералу Вермахта Александру фон Леру, иницијатору шестоаприлског бомбардовања Југославије.
Целокупан комплекс пројектовао је чешки архитекта и ратни заробљеник Јаков Безлај, а простор је обухватао око 1.000 квадратних метара. У њему су се налазиле комплетно опремљене просторије за официрски кадар, агрегат, телефонске линије, грејање, као и залихе хране и воде за шест месеци, капацитетом довољне за боравак око хиљаду људи.
Послератна употреба: Фабрика леда
Након ослобођења у Другом светском рату, простор је преуређен и коришћен као фабрика леда. Део пећине, познат као природни и неуређени сегмент, простире се испод ресторана "Последња шанса". Овај део је у 19. веку забележио и познати путописац Феликс Каниц током боравка у Србији.
Забрањени ходници и запечаћене тајне
Ходници испод парка и базена распоређени су насумично и данас су углавном затворени за јавност. Неки од пролаза су зазидани након Другог светског рата због сумње да су минирани.
Од маја 2016. године, бригу о овом комплексу преузела је Београдска тврђава.
Огроман туристички потенцијал
Сматра се да овај простор има велики туристички потенцијал, али и да захтева значајна улагања у осветљење, вентилацију и безбедносне инсталације како би био адекватно припремљен за посетиоце.
Како посетити пећине?
Пећински комплекс није отворен током целе године. Јавности је доступан само у оквиру манифестације Дани европске баштине и Дана Београда, најчешће у пролеће.
Извор: Србија Данас/Мондо