Вождовац не заборавља Дулета! 22 године је чувао улицу, сада она чува успомену на њега - мурал пса којег је цео крај сматрао својим сломио људе од емоција

Вождовац још није преболео одлазак Дулета, пса који је готово цео живот провео међу људима из свог краја. Угинуо је у 22. години, а иза себе оставио празнину на коју комшије и даље не могу да се навикну. Многи су причали да их је сваког јутра дочекивао испред зграде, испраћао на посао, пратио пролазнике и тихо чувао улицу, али и цео крај. Његов одлазак погодио је цео Вождовац, али успомена на њега није избледела. Управо зато, у Витановачкој улици сада је освануо велики мурал са његовим ликом - да Дуле и даље остане тамо где је провео цео свој живот и чува крај чији је постао симбол.

У Витановачкој улици на Вождовцу више ништа није исто откако Дулета нема. Али они који су га волели кажу да их заправо никада није напустио. Сада, са великог мурала осликаног недалеко од зграде у којој је годинама чуван и вољен, Дуле поново "гледа" право низ улицу коју је сматрао својим домом - као да је и даље чува.

Дуле није био само пас из краја. За многе на Вождовцу био је заштитни знак улице, познато лице сваког јутра, тихи чувар комшилука и део живота људи који су уз њега одрастали.

Зато није ни чудо што је вест о муралу посвећеном њему изазвала емоције широм краја.

На великом зиду у Витановачкој улици, недалеко од зграде у којој су се годинама бринули о њему, сада стоји његов лик. Огроман мурал, али још већа успомена.

Оно што посебно погађа људе јесте начин на који је осликан. Дуле не гледа случајно у даљину. Његов поглед "пуца" право низ Витановачку улицу, ка згради у којој је имао свој мир, своје људе и место где је био вољен.

Комшије кажу да имају осећај као да и даље мотри на све.

- Кад прођем улицом, имам осећај да је ту. Као да нас и даље чува. Поглед му иде баш тамо где је увек био његов дом - прича један од становника ове улице.

Многи признају да им и даље недостаје његова појава испред улаза, звук његових корака по улици и тренутак када би свакога дочекао као да му је најважнији на свету.

За Вождовац, Дуле никада није био само пас луталица. Био је дух краја. Пас ког су сви знали, пазили и волели.

Зато мурал данас није само цртеж на зиду.

То је знак да Дуле и даље припада тој улици.

И да, макар га више нема на тротоару којим је некада ходао, његов дух није отишао. Остао је тамо где је био најсрећнији - у Витановачкој улици, међу људима које је волео и које, како комшије кажу, и даље чува.

- И даље нам је чудно када изађемо из зграде, а њега нема испред улаза. Годинама смо навикли да нас дочека, да нас испрати, да само лежи ту и посматра све око себе. Сада, чим кренемо низ тротоар, Дуле поново гледа право ка нама. Гледа ка својој згради, својој улици и свом крају, као да нас и даље чува као некад. Хвала свим људима из краја који су ово урадили и омогућили да Дуле остане са нама макар на овај начин. Овај мурал неће избрисати празнину која је настала његовим одласком, али ће је макар мало ублажити. Имамо осећај да је и даље ту, да мотри на нас и да није заиста отишао - рекао је емотивно један од станара зграде у којој је Дуле годинама био чуван и вољен.

Можда Витановачком улицом више не одјекују његови кораци и можда га више нема на месту на којем је годинама дочекивао људе из краја, али Вождовац свог Дулета није пустио да оде у заборав.

Сада, док са мурала посматра улицу коју је чувао читавог живота, многи кажу да имају осећај као да је и даље ту - тих, миран и будан, баш онакав каквог га памте.

Јер неки пси не остану упамћени само као кућни љубимци.

Неки постану део краја, успомена једног времена и симбол људи међу којима су живели.

А Дуле је за Вождовац био управо то.

Србија Данас/Ненад Ђукић