Voždovac ne zaboravlja Duleta! 22 godine je čuvao ulicu, sada ona čuva uspomenu na njega - mural psa kojeg je ceo kraj smatrao svojim slomio ljude od emocija

Voždovac još nije preboleo odlazak Duleta, psa koji je gotovo ceo život proveo među ljudima iz svog kraja. Uginuo je u 22. godini, a iza sebe ostavio prazninu na koju komšije i dalje ne mogu da se naviknu. Mnogi su pričali da ih je svakog jutra dočekivao ispred zgrade, ispraćao na posao, pratio prolaznike i tiho čuvao ulicu, ali i ceo kraj. Njegov odlazak pogodio je ceo Voždovac, ali uspomena na njega nije izbledela. Upravo zato, u Vitanovačkoj ulici sada je osvanuo veliki mural sa njegovim likom - da Dule i dalje ostane tamo gde je proveo ceo svoj život i čuva kraj čiji je postao simbol.

U Vitanovačkoj ulici na Voždovcu više ništa nije isto otkako Duleta nema. Ali oni koji su ga voleli kažu da ih zapravo nikada nije napustio. Sada, sa velikog murala oslikanog nedaleko od zgrade u kojoj je godinama čuvan i voljen, Dule ponovo "gleda" pravo niz ulicu koju je smatrao svojim domom - kao da je i dalje čuva.

Dule nije bio samo pas iz kraja. Za mnoge na Voždovcu bio je zaštitni znak ulice, poznato lice svakog jutra, tihi čuvar komšiluka i deo života ljudi koji su uz njega odrastali.

Zato nije ni čudo što je vest o muralu posvećenom njemu izazvala emocije širom kraja.

Na velikom zidu u Vitanovačkoj ulici, nedaleko od zgrade u kojoj su se godinama brinuli o njemu, sada stoji njegov lik. Ogroman mural, ali još veća uspomena.

Ono što posebno pogađa ljude jeste način na koji je oslikan. Dule ne gleda slučajno u daljinu. Njegov pogled "puca" pravo niz Vitanovačku ulicu, ka zgradi u kojoj je imao svoj mir, svoje ljude i mesto gde je bio voljen.

Komšije kažu da imaju osećaj kao da i dalje motri na sve.

- Kad prođem ulicom, imam osećaj da je tu. Kao da nas i dalje čuva. Pogled mu ide baš tamo gde je uvek bio njegov dom - priča jedan od stanovnika ove ulice.

Mnogi priznaju da im i dalje nedostaje njegova pojava ispred ulaza, zvuk njegovih koraka po ulici i trenutak kada bi svakoga dočekao kao da mu je najvažniji na svetu.

Za Voždovac, Dule nikada nije bio samo pas lutalica. Bio je duh kraja. Pas kog su svi znali, pazili i voleli.

Zato mural danas nije samo crtež na zidu.

To je znak da Dule i dalje pripada toj ulici.

I da, makar ga više nema na trotoaru kojim je nekada hodao, njegov duh nije otišao. Ostao je tamo gde je bio najsrećniji - u Vitanovačkoj ulici, među ljudima koje je voleo i koje, kako komšije kažu, i dalje čuva.

- I dalje nam je čudno kada izađemo iz zgrade, a njega nema ispred ulaza. Godinama smo navikli da nas dočeka, da nas isprati, da samo leži tu i posmatra sve oko sebe. Sada, čim krenemo niz trotoar, Dule ponovo gleda pravo ka nama. Gleda ka svojoj zgradi, svojoj ulici i svom kraju, kao da nas i dalje čuva kao nekad. Hvala svim ljudima iz kraja koji su ovo uradili i omogućili da Dule ostane sa nama makar na ovaj način. Ovaj mural neće izbrisati prazninu koja je nastala njegovim odlaskom, ali će je makar malo ublažiti. Imamo osećaj da je i dalje tu, da motri na nas i da nije zaista otišao - rekao je emotivno jedan od stanara zgrade u kojoj je Dule godinama bio čuvan i voljen.

Možda Vitanovačkom ulicom više ne odjekuju njegovi koraci i možda ga više nema na mestu na kojem je godinama dočekivao ljude iz kraja, ali Voždovac svog Duleta nije pustio da ode u zaborav.

Sada, dok sa murala posmatra ulicu koju je čuvao čitavog života, mnogi kažu da imaju osećaj kao da je i dalje tu - tih, miran i budan, baš onakav kakvog ga pamte.

Jer neki psi ne ostanu upamćeni samo kao kućni ljubimci.

Neki postanu deo kraja, uspomena jednog vremena i simbol ljudi među kojima su živeli.

A Dule je za Voždovac bio upravo to.

Srbija Danas/Nenad Đukić