Зидање овог храма почело је након НАТО бомбардовања, освештао га патријарх Павле, а своју последњу литургију одржао патријарх Иринеј: Зову га архитектонским бисером

Како објашњава ђакон Хаџи Ненад Јовановић, зидање храма почело је након НАТО бомбардовања, освештао га је патријарх Павле, а патријарх Иринеј у њему је служио последњу литургију.

- Овај храм почео је са зидањем непуна три месеца после завршетка зверског НАТО бомбардовања 1999. године. Освештао га је његова светост, покојни Патријарх Павле. Он је карактеристичан по томе да је израђен по узору на грађевине екипе Сопоћана и других старих наших немањићких задужбина, али у сасвим новом, савременом руху. То захваљујући великом труду и дару архитекте овог храма Миладина Лукића, који је осмислио и интеријер и екстеријер овог светог храма. Он је завршен са грубим грађевинским радовима 2003. године - наводи ђакон.

Патријарх Иринеј у њему служио последњу литургију

Живописање је завршено 2020. године, када је у храму последњу свету литургију, освештавајући живопис овога храма, служио покојни Патријарх Иринеј.

- То је била његова последња света литургија на територији подручног архиепископије. Наш свети храм је млад, али је духовна ризница будући да окупља велики број верника на свим богослужењима. Осим тога, имали смо и тај благослов да получимо одређени број светих моштију у моштију светог Георгија, коју смо добили из Валенсије, моштију светог Јосифа Туманског из манастира Тумане и из манастира Косјерева светог Риста Косјеревског - појашњава Јовановић.

Савремен и модеран, али на трагу немањићких тековина

Оно што је још карактеристично за храм у Кошутњаку јесте да је он израђен у једном савременом, модерном духу, али на трагу немањићких тековина, тако да је спој историјског и савременог.

- Наш храм је већ проглашен од стране Завода за заштиту споменика културе за објекат који је под заштитом. То је учињено прошле године и ми очекујемо да би то могло, ако Бог да, да помогне даљем развоју нашег светог храма, да наставимо да га улепшавамо, да наставимо да га одржавамо за будуће поколење. Ово је доказ да и нове грађевине могу имати своју велику вредност - прича ђакон овог храма.

Ова грађевина сматра се архитектонским бисером.

- Ја волим да кажем да је наш свети храм као бели лабуд који се спустио на обронке Кошутњака, или као Феникс који управо због тога што се налазио, што се његова градња одвијала управо у том времену у којем сам поменуо, да симболизује васкрс нашега народа и наше државе - закључује он за ТВ Прва.

Извор: Србија Данас/Блиц