АЛЕКСИНА МАЈКА БРИНЕ О ДЕЦИ ЖРТВАМА НАСИЉА: Помогла је дечаку који је писмом тражио помоћ
После Алексине смрти као да смо поново учили да ходамо, смејемо се, живимо. Моја мисија је да се борим за “Алексин закон“, почиње своју причу Драгана Јанковић из Ниша, мајка страдалог Алексе Јанковића, који је пре пет година себи одузео живот јер су га школски другови малтретирали.
Храбра мајка страдалог дечака постала је симбол борбе како би се коначно институције посветиле проблему вршњачког насиља. Прошло је пет година, али то за једну мајку не значи временску дистанцу која може да ублажи или излечи бол, али свакако може да ми да снагу за даљу борбу како за своју децу, тако и за туђу.
- Алекса је сваке секунде у мојим мислима и никада нећемо моћи да га преболимо, међутим, обавеза коју имам као мајка не дозвољава ми да тонем већ се храбро борим за своју децу и свако дете које има проблем какав је имао мој син. Ја као мајка нисам имала прилику да на миру жалим свог сина јер су све институције у Нишу покушале да заташкају цео случај, почевши од школа па надаље. Супруг и ја смо морали одмах да кренемо у борбу да бисмо доказали да је наш син малтретиран у школи која ништа није учинила да то спречи – прича Драгана.
КОНАЧНО ПРАВДА: Школа напокон кажњена, мора да исплати 2 милиона родитељима малог Алексе
Јанковићи имају две ћерке, Петру (14) и Милију (4) коју су добили годину дана након што је Алекса страдао. Драгана признаје да се у почетку плашила шта ће рећи околина, што су они кренули оштро у борбу за правду и што су наставили да живе нормално, иако сваке секунде носе бол са собом.
- Када се деси таква трагедија, онда вас околина гледа као обележене. Просто се питаш имаш ли право на нормалан живот, имаш ли право на борбу да докажеш да ти дете нико није сагледао, ни школа ни институције? Иако су бол и празнина неописиве, ја сам морала да будем свесна да поред себе имам још једно дете коме треба мајка, онда сам устала и решила да се борим, да будем јака и наставим даље. Касније смо добили Милију, која је на неки начин попунила столицу која је остала празна након Алексе, који је са нама увек у мислима – каже Драгана.
ПИСМО АЛЕКСИНЕ МАМЕ О МАЛОЈ АНЂИ СЛАМА СРЦА: Стигла није ни да се поигра онако искрено, убијена је
Не само о својој већ и о другој деци брине та храбра жена. Тако је пре месец дана несебично понудила помоћ дечаку М.Б. из Кладова који је писмом тражио помоћ јер га отац злоставља. Зато она жели да закон који је спреман коначно уђе у скупштинску процедуру.
- Јављају ми се и родитељи и деца која трпе неки облик вршњачког насиља, ја им помажем саветима и упућујем их како да се боре. То ми даје и снагу и подстрек да идем даље с Алексиним законом и да то сви изгурамо до краја. Почиње школска година, зар треба да је дочекамо неспремни? Волела бих да се усвоји закон како бисмо се покренули са мртве тачке и наставили да се боримо заједно за нашу децу – закључује Драгана.
