Аларм и за Србију: Након једног позива грађанима остају празни рачуни - превара која је завладала Европом стиже и у нашу земљу

Европол упозорава на драматичан пораст преваре у којој криминалци лажирају бројеве телефона како би се представили као банке, полиција или државне институције. Ова софистицирана метода годишње односи око 850 милиона евра, а милиони грађана широм Европе налазе се на удару организованих криминалних мрежа.

Caller ИД споофинг подразумева да преваранти намерно фалсификују број који се приказује на екрану телефона, чинећи да делује легитимно. 

На тај начин жртве верују да разговарају са банком, полицијом, државним органима или чак члановима породице.

64% пријављених превара у Европи почиње управо овако - путем лажних позива или СМС порука.

Овакви позиви често воде до тога да жртве:

• одају личне и финансијске податке,
• уплате новац преварантима,
• дозволе приступ својим уређајима и налозима.

Због прикривања правог идентитета и локације, истраге су изузетно сложене, а преваранти тешко доступни за процесуирање.

Преваранти делују без граница

Организоване криминалне групе делују из иностранства, користећи правне рупе како би избегле гоњење. Често се представљају као:

• банке и финансијске институције,
• полиција и државне службе,
• чланови породице у "хитним ситуацијама".

Неки овакве преваре користе и за лажно пријављивање хитних случајева на туђу адресу, што изазива озбиљне полицијске и спасилачке интервенције.

Истраге показују појаву новог феномена: сервиси који нуде готове алате за лажно представљање, што превару чини доступном и мање искусним криминалцима.

Европол тражи хитну заједничку акцију

Европол упозорава да је тренутна ситуација неодржива:

• Превару је лако извести, а готово немогуће истражити и процесуирати.
• Зато је покренут позив европским земљама да пооштре техничке и правне мере и омогуће брзу прекограничну сарадњу.

Истраживање у 23 земље показало је да је око 400 милиона људи широм Европе рањиво на ову врсту напада, јер постоје озбиљни проблеми у спречавању и праћењу лажних позива.

Главни изазови за полицију и тужилаштва су:

• слаба сарадња са операторима,
• неуједначена регулатива,
• недостатак техничких алата за праћење и блокирање лажних позива.

Три кључна корака за заштиту

Европол и партнери предлажу:

• Јединствене техничке стандарде - развити ЕУ механизме за праћење позива, проверу аутентичности бројева и блокаду сумњивог саобраћаја.
• Јачу прекограничну сарадњу - полиција, регулаторна тела и индустрија морају ефикасно размењивати информације.
• Усклађивање закона - омогућити законито праћење позива и примену проверених анти-фрауд технологија широм ЕУ.
• Криминалци већ мењају тактику

И док се Европа припрема за пооштравање мера, преваранти се прилагођавају. У порасту су:

• преваре путем СИМ картица,
• анонимне препаид услуге,
• "смисхинг" - лажни СМС-ови који воде на фишинг странице.

Због тога стручњаци упозоравају да је потребна стална сарадња свих сектора како би се грађани заштитили.

Заједнички фронт против лажних позива

Предложене мере део су ПротецтЕУ стратегије, чији је циљ да се:

• ојача борба против организованог криминала,
• повећа заштита грађана,
• врати поверење у комуникационе мреже.

Европол поручује да једино заједничким, европским одговором може бити сузбијен феномен који свакодневно доноси огромну финансијску и друштвену штету.

Србија Данас