Alarm i za Srbiju: Nakon jednog poziva građanima ostaju prazni računi - prevara koja je zavladala Evropom stiže i u našu zemlju

Evropol upozorava na dramatičan porast prevare u kojoj kriminalci lažiraju brojeve telefona kako bi se predstavili kao banke, policija ili državne institucije. Ova sofisticirana metoda godišnje odnosi oko 850 miliona evra, a milioni građana širom Evrope nalaze se na udaru organizovanih kriminalnih mreža.

Caller ID spoofing podrazumeva da prevaranti namerno falsifikuju broj koji se prikazuje na ekranu telefona, čineći da deluje legitimno. 

Na taj način žrtve veruju da razgovaraju sa bankom, policijom, državnim organima ili čak članovima porodice.

64% prijavljenih prevara u Evropi počinje upravo ovako - putem lažnih poziva ili SMS poruka.

Ovakvi pozivi često vode do toga da žrtve:

• odaju lične i finansijske podatke,
• uplate novac prevarantima,
• dozvole pristup svojim uređajima i nalozima.

Zbog prikrivanja pravog identiteta i lokacije, istrage su izuzetno složene, a prevaranti teško dostupni za procesuiranje.

Prevaranti deluju bez granica

Organizovane kriminalne grupe deluju iz inostranstva, koristeći pravne rupe kako bi izbegle gonjenje. Često se predstavljaju kao:

• banke i finansijske institucije,
• policija i državne službe,
• članovi porodice u "hitnim situacijama".

Neki ovakve prevare koriste i za lažno prijavljivanje hitnih slučajeva na tuđu adresu, što izaziva ozbiljne policijske i spasilačke intervencije.

Istrage pokazuju pojavu novog fenomena: servisi koji nude gotove alate za lažno predstavljanje, što prevaru čini dostupnom i manje iskusnim kriminalcima.

Evropol traži hitnu zajedničku akciju

Evropol upozorava da je trenutna situacija neodrživa:

• Prevaru je lako izvesti, a gotovo nemoguće istražiti i procesuirati.
• Zato je pokrenut poziv evropskim zemljama da pooštre tehničke i pravne mere i omoguće brzu prekograničnu saradnju.

Istraživanje u 23 zemlje pokazalo je da je oko 400 miliona ljudi širom Evrope ranjivo na ovu vrstu napada, jer postoje ozbiljni problemi u sprečavanju i praćenju lažnih poziva.

Glavni izazovi za policiju i tužilaštva su:

• slaba saradnja sa operatorima,
• neujednačena regulativa,
• nedostatak tehničkih alata za praćenje i blokiranje lažnih poziva.

Tri ključna koraka za zaštitu

Evropol i partneri predlažu:

• Jedinstvene tehničke standarde - razviti EU mehanizme za praćenje poziva, proveru autentičnosti brojeva i blokadu sumnjivog saobraćaja.
• Jaču prekograničnu saradnju - policija, regulatorna tela i industrija moraju efikasno razmenjivati informacije.
• Usklađivanje zakona - omogućiti zakonito praćenje poziva i primenu proverenih anti-fraud tehnologija širom EU.
• Kriminalci već menjaju taktiku

I dok se Evropa priprema za pooštravanje mera, prevaranti se prilagođavaju. U porastu su:

• prevare putem SIM kartica,
• anonimne prepaid usluge,
• "smishing" - lažni SMS-ovi koji vode na fišing stranice.

Zbog toga stručnjaci upozoravaju da je potrebna stalna saradnja svih sektora kako bi se građani zaštitili.

Zajednički front protiv lažnih poziva

Predložene mere deo su ProtectEU strategije, čiji je cilj da se:

• ojača borba protiv organizovanog kriminala,
• poveća zaštita građana,
• vrati poverenje u komunikacione mreže.

Evropol poručuje da jedino zajedničkim, evropskim odgovorom može biti suzbijen fenomen koji svakodnevno donosi ogromnu finansijsku i društvenu štetu.

Srbija Danas