"Аларм у ризичним подручјима, расту водостаји" Хидролог Владиковић упозорава на обилне падавине, открио где је најкритичније "Избегавајте прилазак води, не излажите се ризику"
Обилне падавине подигле су водостаје река широм Србије, а надлежни упозоравају на опрез док се ситуација постепено стабилизује.
Пада киша, расту водостаји река.
Да ли нам прете поплаве и у којим градовима Србије је најкритичније, за Курир телевизију, говорио је Дејан Владиковић, хидролог РХМЗ.
- Наш Републички хидрометеоролошки завод издао је упозорења на време и она су се остварила. Највише падавина забележено је у западном и југозападном делу Србије, где су највише порасле реке Јадар и Колубара. На појединим местима превазиђене су границе редовне одбране од поплава, посебно на доњим токовима ових река - рекао је Владиковић.
Талас стиже у Србију
Како је Владиковић истакао, водостаји су у порасту и талас се приближава, али се у наредним данима очекује постепена стабилизација ситуације.
- Тренутно је у току пропагација таласа и на снази су мере редовне одбране од поплава, које ће бити потребне још наредних дана, након чега се очекује смиривање ситуације, јер је у горњим токовима већ забележен пад водостаја. На Сави су у току велики порасти водостаја услед обилних падавина у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Тај талас сада стиже код нас. Има довољно простора у кориту, а врх таласа очекује се у наредним данима - објаснио је.
Иако се очекује нови снег, његово постепено топљење не би требало да изазове веће проблеме, рекао је Владиковић.
- У наредним данима очекује се чак и повећање снежног покривача на вишим надморским висинама. Тренутно на Златару има око 46 цм снега, на Златибору 36 цм, док га на другим планинама има мање. Од следећег викенда очекује се топљење, али до тада ће се водостаји река углавном вратити у нормалу. Топљење снега изазива постепен пораст, за разлику од наглих скокова услед кише, тако да не очекујемо веће проблеме, осим ако се не поклопи са новим падавинама - каже он.
Најугроженији делови
Према речима Владиковића, поједини делови западне Србије су под највећим притиском, али без назнака сценарија из 2014, уз потребан опрез.
- Тренутно најугроженија подручја су слив Јадра, односно подручја око Лознице, Крупња и Лешнице. Када је реч о Колубари, ситуација код Ваљева је под контролом, док су у низводном делу могући мањи порасти. Повећан је и водостај Тамнаве, посебно у околини Ћелија и Обреновца. Нема потребе за страхом од сценарија попут поплава из 2014. године. Ово је другачији тип таласа, изазван интензивним падавинама, док су поплаве 2014. биле знатно екстремније. Ипак, опрез је потребан у ризичним подручјима.
- Најважније је пратити званична упозорења РХМЗ-а и надлежних служби, а не непроверене информације. Грађани треба да слушају упутства Сектора за ванредне ситуације МУП-а и јавних предузећа. Важно је избегавати боравак у близини набујалих река, не прилазити води ради фотографисања и не излагати се ризику. Они који живе у угроженим подручјима треба да предузму мере заштите, попут премештања ствари на више спратове. Реке могу бити изузетно опасне када надођу, зато је неопходан опрез и одговорно понашање како би се избегле трагедије - закључио је.
Србија Данас/Курир