Пили су да ублаже стрес, а последице су стигле годинама касније: Мозак памти више него што се мислило

Студија сугерише да алкохол и стрес заједно могу да измене мождане кругове задужене за доношење одлука, прилагођавање новим околностима и контролу понашања. Последице тих промена, према налазима истраживача, могу да постану видљиве тек у средњем животном добу.

Истраживање је објављено у научном часопису „Алцохол: Цлиницал анд Experimental Research“, а научници наводе да би ови резултати могли да помогну у развоју бољих терапија за особе које имају историју проблематичног пијења, нарочито када је алкохол коришћен као одговор на стрес.

Алкохол и стрес стварају опасан круг

Научници већ дуго знају да се стрес и алкохол међусобно појачавају. Алкохол може привремено да ублажи осећај напетости, али поновљено пијење временом слаби природну способност мозга да сам регулише стрес.

Због тога особа може све чешће да посеже за алкохолом како би постигла исти осећај олакшања. Истовремено, чешће и обилније пијење може да повећа стрес, јер доводи до лошијих одлука и последица које додатно оптерећују свакодневни живот.

Тако настаје зачарани круг: стрес подстиче пијење, а пијење ствара нове изворе стреса. Како се мозак прилагођава поновљеном излагању алкохолу и стресу, тај образац може постати све теже прекинути.

Научници испитивали како алкохол мења доношење одлука

Елена Вејзи, ванредна професорка биологије на Универзитету Масачусетс Амхерст и главна ауторка студије, објаснила је да се њен тим бави можданим круговима који стоје иза доношења одлука.

Како је навела, познато је да алкохол често доводи до лоших одлука, али истраживаче је занимало шта се дешава када се пијење у раној одраслој доби споји са хроничним стресом, нарочито како организам стари.

Циљ студије био је да се утврди како алкохол и стрес мењају мождане системе, како би се у будућности развили третмани који не би били усмерени само на престанак пијења, већ и на дуготрајне последице које алкохол оставља у мозгу.

Комбинација алкохола и стреса оставља јачи траг него сваки фактор засебно

Уз подршку Националног института за злоупотребу алкохола и алкохолизам, истраживачи су спровели студију на мишевима, јер многи њихови мождани кругови функционишу слично као код људи.

Резултати су показали да комбинација алкохола и стреса има знатно снажнији ефекат него алкохол или стрес појединачно.

Мишеви који су у раној одраслој доби били изложени хроничном стресу и интензивнијем уносу алкохола касније су, у средњем добу, имали већу вероватноћу да се поново врате алкохолу када се нађу под стресом. То се дешавало чак и после дугих периода потпуне апстиненције.

Другим речима, мозак је и након дужег времена „памтио“ везу између стреса и алкохола.

Проблем није био у учењу, већ у прилагођавању

Занимљиво је да истраживачи нису пронашли велике разлике у способности учења између мишева који су раније пили под стресом и оних који су пили мање.

Највећа разлика појавила се у когнитивној флексибилности. То је способност мозга да се брзо прилагоди променама, промени стратегију и донесе нову одлуку када се околности промене.

Управо та способност често почиње да слаби у раним фазама когнитивног пропадања.

„Средње доба је период када проблеми почињу да се гомилају“, навела је Вејзи. „Знамо да је алкохол фактор ризика за рани когнитивни пад, а видели смо да комбинација алкохола и стреса ствара тешкоће у прилагођавању променама, што се јавља и у раним фазама деменције.“

Оштећење у делу мозга важном за одлуке

Да би разумели зашто се ове промене задржавају тако дуго, истраживачи су се фокусирали на мали регион можданог стабла који се зове лоцус цоерулеус, односно ЛЦ.

Овај део мозга има важну улогу у прилагођавању понашања и доношењу одлука, како код мишева тако и код људи.

У здравом мозгу, ЛЦ се активира током стресних ситуација, а затим се враћа у нормално стање када стрес прође. Међутим, код мишева који су били изложени и алкохолу и хроничном стресу, овај регион изгубио је део молекуларних механизама који му иначе омогућавају да се „искључи“ након стресне реакције.

Због тога је ЛЦ остајао поремећен и није могао нормално да усмерава доношење одлука.

Мозак показивао знаке оксидативног стреса

Тим је открио и висок ниво оксидативног стреса у овом делу мозга. Реч је о облику ћелијског оштећења који се често налази у мозгу особа оболелих од Alchajmerove болести.

Чак и након дуготрајне апстиненције, мозгови средовечних мишева који су раније интензивно пили под стресом показивали су мало знакова опоравка од тог оштећења.

Према речима Елене Вејзи, мозак може веома тешко да се опорави од историје хроничног стреса и пијења у раној одраслој доби. Научници сматрају да би оксидативно оштећење могло да буде један од фактора који одржава склоност ка повратку алкохолу, чак и после дугог периода трезвености.

Није само питање воље

Истраживачи наглашавају да ови налази могу променити начин на који се посматра зависност и повратак алкохолу.

Када је мозак дуго био изложен комбинацији алкохола и стреса, његови системи за доношење одлука и прилагођавање могу радити другачије. Због тога престанак пијења или доношење бољих одлука не би требало посматрати искључиво као питање карактера или воље.

„Мождани систем је оштећен, што значи да престанак пијења или доношење бољих одлука није само ствар воље. После историје стреса и алкохола, мозак једноставно функционише другачије, а наше терапијске стратегије морају да буду усмерене на те дуготрајне разлике“, поручила је Вејзи.

Зашто је ово истраживање важно

Ова студија указује на то да последице алкохола не морају нестати чим особа престане да пије. Посебно забрињава могућност да се ефекти пијења из младости појаве тек годинама касније, када се мозак суочи са природним променама средњег доба.

Иако је истраживање рађено на животињама, налази могу помоћи научницима да боље разумеју зашто се неке особе враћају алкохолу после дугог периода апстиненције и зашто раније пијење може да буде повезано са когнитивним проблемима касније у животу.

Закључак истраживача је јасан: алкохол и стрес не делују само тренутно. Када се удруже у осетљивом периоду живота, могу оставити траг који траје годинама.