Она је понос Одељења за ванредне ситуације у Новом Пазару: Аница - жена која раме уз раме са својим колегама улази у коштац са ватреном стихијом
Жена звана храброст.
Да храброст није врлина резервисана само за мушкарце доказују управо и припаднице Управе за ванредне ситуације широм Србије, које су свакодневно раме уз раме са својим колегама спремне да се суоче са ватреном стихијом и другим елементарним непогодама.
ПОСЕТИТЕ НОВИ САЈТ КОМУНАЛНЕ МИЛИЦИЈЕ: Омогућава грађанима брже решавање проблема!
"СВЕ ОКОЛНОСТИ УКАЗУЈУ НА ОВО" Приватни детектив објаснио зашто је завршена истрага о Матеју Перишу: Донели су решење
ТАКМИЧАРИ ОСВОЈИЛИ ВЕЛИКУ СУМУ У "ПОТЕРИ"! Показали невероватно знање, један учесник посебно бриљирао
Још од 1999. године Ватрогасно-спасилачка бригада почела је да, поред мушкараца, запошљава и жене ватрогасце. Први град који је са оваквом праксом почео био је Београд, што се касније проширило и на остале градове широм Србије. Већ 20 година, након обуке коју пролазе, а која се ни по чему не разликује од оне коју похађају мушкарци, ове жене долазе у своју бригаду где постају главна спона између угрожених пожаром, поплавом, тешком саобраћајном или другом несрећом, и њихових спасилаца - ватрогасаца.
Да је храброст, смелост, спретност и спремност ових жена тема којој се многи диве, подржавају и о чему са речима хвале говори, показује и ова прича коју вам баш данас преносимо. Прича о Аници Гавриловић из Новог Пазара из Одељења за ванредне ситуације у Новом Пазару, храброј и смелој жени ватрогасцу која је још од малена знала шта ће бити и постати - ватрогасац, идући очевим стопама.
- Отац ми је био ватрогасац тако да сам одрастала уз приче о њихвом послу. На сваку његову причу после једног његовог радног дана, ја сам остајала одушевљена и увек сам се дивила тој њиховој храбрости и отуда се јавила и жеља да постанем, и добијем посао ватрогасца - рекла је Аница Гавриловић за портал SrbijaDanas.com.
Како даље у разговору истиче, од момента када је овај посао пожелела, до дан данас, никад се није покајала што је кренула очевим стопама и баш ка овој професији и позиву.
- Никад се нисам покајала, чак имам само позитивна искуства, боља од онога како сам мислила да ћу се снаћи и како ће ме колеге прихватити, на ту тему, ја имам само речи похвале - истиче Аница и додаје да без обзира што су мушкарци већински део њеног колектива, да су је прихватили без трунке предрасуда и равноправно, са поштовањем и уважавањем њеног дела и рада.
- На самом почетку, када сам дошла у колектив, већу сам трему имала ја, како ћу се снаћи са њима и како ће ме прихватити, пошто сам ја прва жена ватрогасац у својој јединици, међутим, стварно су ме прихватили много лепо, знали су да ми је отац био ватрогасац па су ме прихватили као да своје дете - говори Аница.
Када је реч о расподели посла и самој организацији на послу, Аница истиче да и она раме уз раме са својим колегама одлази на интервенције, али да је углавном у командном центру, односно на пријему дојаве.
- Била сам на пар пожара на отвореном простору, али сам најчешће главна веза између информација које сакупљамо о интервенцији и колега које шаљемо на терен што њима доста значи. Можда Можда смо ми жене мало смиреније и боље реагујемо и прикупљамо информације које су потребне, па само тако и поделили послове. Они су на терену, а ја им прикупљам све неопходне информације - рекла је Аница и додаје да њене колеге имају само речи хвале за њен рад и свима говоре како би веће олакшање у послу било када би у свакој смени имали по једну девојку која би обављала посао баш као њихова колегиница Аница Гавриловић.
Колеге, пријатељи и породица и њихови коментари само су додатна мотивација и подршка Аници. Како истиче, имала је њихову подршку од самог тренутка када се одлучила да се бави овим послом, а до дан данас су остале само лепе речи и похвале.
- Видим да су сви срећни и задовољним мојим радом у колективу и по коментарима мојих колега који планирају да и своје ћерке укључе једног дана у овај посао, да и оне наставе њиховим стопама, баш као и ја - говори са поносом Аница Гавриловић.
Да овај посао са собом носи како оне лепе стране, због кога је управо и бирала да постане ватрогасац, али и он ружне, стресне моменте у којима морате остати јаки, доследни свом задатку и одлучни да га изнесете до краја, сведочи и Аница на својим досадашњим примерима у раду.
- Три особе које су изгубиле живот у тешкој саобраћајној несрећи биле су баш младе, што ми је било јако тешко да гледам, зато ће ми то остати заиста упамћено као једна од најстреснијих сцена. Ипак, највеца сатисфакција и срећа је када спасете нечији зивот и када знате да це та особа наставити даље да зиви, да це се радовати зивоту Такође, овај посао има и својих предости и лепших страна, тако да бих засигурно као лепшу страну издвојила мој колектив и колеге, као и све наше заједничке моменте у току посла, и ван њега. Поготову када су у питању прославе и неки важни датуми као што је осми март. Моје колеге тада обавезно приреде неко изненађење свим женама у колективу, што уме да нам улепша читав дан, месец и годину - говори Аница и додаје кроз осмех да је њен колектив једна велика породица.
- Доста времена проводимо на послу, некад се интерно и шалимо да више времена проводимо једни са другима на послу, него са својом породицом. Смене су нам по 12 сати, тако да смо врло често породица, а не колеге на послу.
За сам крај нашег разговора, Аница Гавриловић из Одељења за ванредне ситуације у Новом Пазару послала је поруку свим својим будућим колегиницама, младим девојкама и женама, било да желе да се баве послом ватрогасца, или неком другом професијом, да остану доследне и не одустају од својих снова, жеља и циљева колико год да се у почетку чини тешко.
- Ако верујете у себе, и пре свега сами мислите да нешто можете, не треба да постоје, ни да вас брину било какве предрасуде које у нашем друштву још увек постоје. Треба остати храбар и пробити све границе јер се на крају нећете покајати. Ја нисам никада до сада - рекла је Аница Гавриловић за сам крај разговора за портал SrbijaDanas.com.