Ona je ponos Odeljenja za vanredne situacije u Novom Pazaru: Anica - žena koja rame uz rame sa svojim kolegama ulazi u koštac sa vatrenom stihijom
Žena zvana hrabrost.
Da hrabrost nije vrlina rezervisana samo za muškarce dokazuju upravo i pripadnice Uprave za vanredne situacije širom Srbije, koje su svakodnevno rame uz rame sa svojim kolegama spremne da se suoče sa vatrenom stihijom i drugim elementarnim nepogodama.
POSETITE NOVI SAJT KOMUNALNE MILICIJE: Omogućava građanima brže rešavanje problema!
"SVE OKOLNOSTI UKAZUJU NA OVO" Privatni detektiv objasnio zašto je završena istraga o Mateju Perišu: Doneli su rešenje
TAKMIČARI OSVOJILI VELIKU SUMU U "POTERI"! Pokazali neverovatno znanje, jedan učesnik posebno briljirao
Još od 1999. godine Vatrogasno-spasilačka brigada počela je da, pored muškaraca, zapošljava i žene vatrogasce. Prvi grad koji je sa ovakvom praksom počeo bio je Beograd, što se kasnije proširilo i na ostale gradove širom Srbije. Već 20 godina, nakon obuke koju prolaze, a koja se ni po čemu ne razlikuje od one koju pohađaju muškarci, ove žene dolaze u svoju brigadu gde postaju glavna spona između ugroženih požarom, poplavom, teškom saobraćajnom ili drugom nesrećom, i njihovih spasilaca - vatrogasaca.
Da je hrabrost, smelost, spretnost i spremnost ovih žena tema kojoj se mnogi dive, podržavaju i o čemu sa rečima hvale govori, pokazuje i ova priča koju vam baš danas prenosimo. Priča o Anici Gavrilović iz Novog Pazara iz Odeljenja za vanredne situacije u Novom Pazaru, hrabroj i smeloj ženi vatrogascu koja je još od malena znala šta će biti i postati - vatrogasac, idući očevim stopama.
- Otac mi je bio vatrogasac tako da sam odrastala uz priče o njihvom poslu. Na svaku njegovu priču posle jednog njegovog radnog dana, ja sam ostajala oduševljena i uvek sam se divila toj njihovoj hrabrosti i otuda se javila i želja da postanem, i dobijem posao vatrogasca - rekla je Anica Gavrilović za portal SrbijaDanas.com.
Kako dalje u razgovoru ističe, od momenta kada je ovaj posao poželela, do dan danas, nikad se nije pokajala što je krenula očevim stopama i baš ka ovoj profesiji i pozivu.
- Nikad se nisam pokajala, čak imam samo pozitivna iskustva, bolja od onoga kako sam mislila da ću se snaći i kako će me kolege prihvatiti, na tu temu, ja imam samo reči pohvale - ističe Anica i dodaje da bez obzira što su muškarci većinski deo njenog kolektiva, da su je prihvatili bez trunke predrasuda i ravnopravno, sa poštovanjem i uvažavanjem njenog dela i rada.
- Na samom početku, kada sam došla u kolektiv, veću sam tremu imala ja, kako ću se snaći sa njima i kako će me prihvatiti, pošto sam ja prva žena vatrogasac u svojoj jedinici, međutim, stvarno su me prihvatili mnogo lepo, znali su da mi je otac bio vatrogasac pa su me prihvatili kao da svoje dete - govori Anica.
Kada je reč o raspodeli posla i samoj organizaciji na poslu, Anica ističe da i ona rame uz rame sa svojim kolegama odlazi na intervencije, ali da je uglavnom u komandnom centru, odnosno na prijemu dojave.
- Bila sam na par požara na otvorenom prostoru, ali sam najčešće glavna veza između informacija koje sakupljamo o intervenciji i kolega koje šaljemo na teren što njima dosta znači. Možda Možda smo mi žene malo smirenije i bolje reagujemo i prikupljamo informacije koje su potrebne, pa samo tako i podelili poslove. Oni su na terenu, a ja im prikupljam sve neophodne informacije - rekla je Anica i dodaje da njene kolege imaju samo reči hvale za njen rad i svima govore kako bi veće olakšanje u poslu bilo kada bi u svakoj smeni imali po jednu devojku koja bi obavljala posao baš kao njihova koleginica Anica Gavrilović.
Kolege, prijatelji i porodica i njihovi komentari samo su dodatna motivacija i podrška Anici. Kako ističe, imala je njihovu podršku od samog trenutka kada se odlučila da se bavi ovim poslom, a do dan danas su ostale samo lepe reči i pohvale.
- Vidim da su svi srećni i zadovoljnim mojim radom u kolektivu i po komentarima mojih kolega koji planiraju da i svoje ćerke uključe jednog dana u ovaj posao, da i one nastave njihovim stopama, baš kao i ja - govori sa ponosom Anica Gavrilović.
Da ovaj posao sa sobom nosi kako one lepe strane, zbog koga je upravo i birala da postane vatrogasac, ali i on ružne, stresne momente u kojima morate ostati jaki, dosledni svom zadatku i odlučni da ga iznesete do kraja, svedoči i Anica na svojim dosadašnjim primerima u radu.
- Tri osobe koje su izgubile život u teškoj saobraćajnoj nesreći bile su baš mlade, što mi je bilo jako teško da gledam, zato će mi to ostati zaista upamćeno kao jedna od najstresnijih scena. Ipak, najveca satisfakcija i sreća je kada spasete nečiji zivot i kada znate da ce ta osoba nastaviti dalje da zivi, da ce se radovati zivotu Takođe, ovaj posao ima i svojih predosti i lepših strana, tako da bih zasigurno kao lepšu stranu izdvojila moj kolektiv i kolege, kao i sve naše zajedničke momente u toku posla, i van njega. Pogotovu kada su u pitanju proslave i neki važni datumi kao što je osmi mart. Moje kolege tada obavezno prirede neko iznenađenje svim ženama u kolektivu, što ume da nam ulepša čitav dan, mesec i godinu - govori Anica i dodaje kroz osmeh da je njen kolektiv jedna velika porodica.
- Dosta vremena provodimo na poslu, nekad se interno i šalimo da više vremena provodimo jedni sa drugima na poslu, nego sa svojom porodicom. Smene su nam po 12 sati, tako da smo vrlo često porodica, a ne kolege na poslu.
Za sam kraj našeg razgovora, Anica Gavrilović iz Odeljenja za vanredne situacije u Novom Pazaru poslala je poruku svim svojim budućim koleginicama, mladim devojkama i ženama, bilo da žele da se bave poslom vatrogasca, ili nekom drugom profesijom, da ostanu dosledne i ne odustaju od svojih snova, želja i ciljeva koliko god da se u početku čini teško.
- Ako verujete u sebe, i pre svega sami mislite da nešto možete, ne treba da postoje, ni da vas brinu bilo kakve predrasude koje u našem društvu još uvek postoje. Treba ostati hrabar i probiti sve granice jer se na kraju nećete pokajati. Ja nisam nikada do sada - rekla je Anica Gavrilović za sam kraj razgovora za portal SrbijaDanas.com.