Аранђеловац развија културно-историјски туризам: Рисовача, смотра "Мермер и звуци" и музеји граде нову туристичку мапу Шумадије
Аранђеловац последњих година све снажније гради идентитет града културе и историје, а један од најважнијих пројеката који ће додатно учврстити ту позицију јесте изградња Визиторско-едукативног центра пећине Рисоваче. Овај пројекат представља један од највећих културних подухвата у граду у последњих неколико деценија и део је ширег интегралног пројекта КРЕСТ – Културни препород за богатији туризам у Шумадији, који Европска унија у сарадњи са Министарством за европске интеграције подржава кроз програм ЕУ ПРО Плус, а спроводи УНОПС.
Директор Народног музеја у Аранђеловцу Дарко Павловић истиче да ће нови центар имати кључну улогу у представљању јединствене палеонтолошке збирке која потиче из пећине Рисоваче, једног од најзначајнијих праисторијских налазишта у Србији.
– Тренутно најважнији пројекат који реализујемо заједно са општином Аранђеловац јесте изградња Визиторско-едукативног центра пећине Рисоваче. То је један од најважнијих културних пројеката у последњих неколико деценија. У оквиру центра биће изграђен савремени изложбени простор посвећен изузетно значајној палеонтолошкој збирци, јединственој у нашој земљи. Тиме ћемо употпунити туристичку и културну понуду града и омогућити да се на савремен начин прикаже све оно што је пронађено на овом локалитету, приближавајући посетиоцима време од пре 40.000 до 50.000 година – објашњава Павловић.
Поред изложбеног простора, планирана је и конференцијска дворана са више од 100 места, намењена организовању семинара, промоција књига и различитих стручних скупова. На тај начин центар ће постати не само место презентације историјског наслеђа већ и простор сусрета науке, образовања и културе.
Паралелно са овим пројектом, завршена је и изградња Галерије керамике, вредне више од милион евра. У овом простору планирано је излагање око 600 радова насталих у оквиру чувене смотре уметности „Мермер и звуци“, чиме ће културна понуда Аранђеловца добити још једну значајну институцију.
Визиторско-едукативни центар Рисоваче замишљен је као савремени простор који ће објединити презентацију археолошких и палеонтолошких налаза са едукативним програмима, стручним скуповима и културним догађајима. У комбинацији са Народним музејом, парком Буковичке бање, археолошким локалитетом Дворине и манифестацијом „Мермер и звуци“, овај пројекат додатно ће учврстити позицију Аранђеловца као једног од важних центара културног и историјског туризма у Шумадији.
Посебно место у културном идентитету града заузима управо смотра уметности „Мермер и звуци“, манифестација која већ готово шест деценија спаја вајарство, музику и сценску уметност и представља један од најпрепознатљивијих културних брендова града под Букуљом.
Вршилац дужности директора ове манифестације Душанка Ђурић подсећа да корени ове смотре сежу у шездесете године прошлог века.
– Почеци „Мермера и звука“ везују се за период између 1966. и 1973. године. Најпре је 1966. године одржан први вајарски Симпозијум „Бели Венчац“, затим је 1968. настала смотра „Мермер и звуци“, када је програму вајарског симпозијума додат сценски сегмент, док је 1973. покренут и Симпозијум „Свет керамике“. Управо спој визуелне и сценске уметности дао је овој манифестацији јединствен печат – истакла је Ђурићева.
Централно место уметничког програма и данас заузима парк Буковичке бање, једна од најлепших парковских целина у Србији, која је временом постала својеврсна галерија на отвореном. Током више од шест деценија трајања манифестације, преко 200 уметника из земље и иностранства израдило је више од 300 скулптура.
Данас се чак 68 скулптура налази у самом парку Буковичке бање, док су остале распоређене широм Србије, али и у државама некадашње Југославије, што потврђује да значај ове манифестације далеко превазилази локалне оквире.
Организатори посебно наглашавају да су сви програми током манифестације бесплатни за посетиоце.
– Све је потпуно бесплатно и позивам све да од јула дођу кад год желе и уживају у уметности – додала је она.
Смотра „Мермер и звуци“ израсла је из традиције обраде мермера са оближње планине Венчац, познате по квалитетном камену који је коришћен у изградњи бројних значајних објеката у Србији. Данас ова манифестација представља спој традиције и савременог уметничког израза, а Аранђеловац током летњих месеци постаје место сусрета уметника, туриста и љубитеља културе.
Директор музеја Дарко Павловић наглашава да управо културно-историјски туризам представља једну од најважнијих развојних шанси општине.
– Ми много полажемо на културно-историјски туризам, по чему је наша општина препознатљива. Поред зграде Народног музеја, у којој се налазе наше централне збирке, поносни смо и на локалитете који представљају срж историјског и археолошког идентитета овог краја – рекао је Павловић.
Зграда Народног музеја у Аранђеловцу изграђена је 1981. године и архитектонски подсећа на традиционалну шумадијску кућу. У њој се чувају богате збирке из области археологије, историје, етнологије и уметности, а изложбени постав обухвата период од праисторије до савременог доба.
Музеј је уједно управљач и историјског комплекса у Орашцу, месту где је 1804. године подигнут Први српски устанак, догађај који је означио почетак борбе за ослобођење и стварање модерне српске државе. Комплекс обухвата спомен-зграду, цркву, меморијалну школу и спомен-чесму у Марићевића јарузи, где се сваке године обележава и Дан државности Србије.
Један од најзначајнијих природних и археолошких локалитета под окриљем музеја јесте управо пећина Рисовача. У њој су пронађени трагови живота праисторијских људи, као и фосили бројних животиња из времена леденог доба, због чега се сматра једним од најважнијих палеолитских налазишта у Србији. Данас је пећина уређена као подземни музеј и привлачи посетиоце из земље и иностранства.
– Константно радимо на промоцији, истраживањима и унапређењу понуде. У сарадњи са општином остварујемо око 60.000 посета годишње, а тај број из године у годину расте захваљујући континуираним улагањима и развоју нових програма – истиче Павловић.
Музеј и локална самоуправа улажу и у археолошке локалитете чији значај тек долази до пуног изражаја. Један од њих је локалитет Дворине, где су археолози открили остатке средњовековне цркве из времена цара Душана, откриће од великог значаја за разумевање српског средњег века.
Уз бројне едукативне програме, радионице за младе, изложбе и стручне публикације, Народни музеј у Аранђеловцу данас представља место где се историја не само чува, већ и активно представља и доживљава. Управо спој богатог наслеђа, савременог приступа и сталних улагања чини да Аранђеловац све више постаје важна дестинација културног туризма у Србији, град у којем се историја, уметност и природа сусрећу на јединствен начин.
