"БАЦАЈУ БАКЉЕ И КАМЕНИЦЕ" Студент изнео шокантне детаље о нападима у Пионирском парку - Кајтез: "ЖЕЛЕ ГРАЂАНСКИ РАТ"
Месецима уназад, не раде ни бројне основне и средње школе, те се сада увелико полемише о могућим начинима за надокнаду наставе. Наиме, школе су предложиле неколико опција за надокнаду наставе, радне суботе, скраћени часови, али са већим бројем часова, седам и осам, али и продужетак школске године.
Ипак, професори, али и родитељи сматрају да ово можда и није најбоље решење, а на ту тему за Курир телевизију говорио је Борко Петровић, професор енглеског језика и књижевности из Параћина:
- Мислим да ће доћи до комбинације решења јер је ситуација шаренолика на терену, неке колеге су нормално радиле, неке нису. Мислим да ће школска година можда бити продужена за једну недељу. Што се тиче млађе деце, зависи од тога да ли се ради једна смена или је у питању двосменски систем.
Он је објаснио и да ће код старијих ђака основних школа доћи до додавања предчаса, па чак и осмог часа, за шта каже да наравно није идеално.
- У средњим школама је стиуација сложенија јер због двосменског рада нема простора за предчасе и осме часове, а они већ и имају доста предмета. Ту ће се највероватније увести око 5 радних субота како би се надокнадило оно што је изгубљено у фебруару.
Петровић каже да ће оне школе које су и даље у блокади већ и сада у марту ће се носити са још већим проблемима када је надокнада у питању:
- Ово ће се све формално завршити, закључиће се оцене али остаће жал за овом школском годином. Нисмо морали, сами смо себи створили препреке а објективно околности нису биле толико ван наше моћи као што би то било у ратним ситуацијама или пандемији. Надокнаде неће бити толико квалитетне колико би била нормална настава, али морамо да настављамо даље, долазе нове генерације.
На ову тему говорили су и Лука Лалошевић, студент, професор Илија Кајтез, социолог и стручњак за одбрану, као и Милош Терзић, члан председништва СНС-а.
Студент Лалошевић каже да верује да су студенти који желе да уче својим потезом и доласком у Пионирски парк покренули студенте:
- Пре тога, група студената која жели наставак образовања је била у тишини. Гледали смо шта се дешава и пуштали колеге у блокади да раде оно што мисле да је добро, а од почетка се нисмо слагали. Зато смо и дошли у Пионирски парк јер желимо наставак академске године и да се стање што пре нормализује.
Он каже да се студенти плаше да изађу и кажу да желе да иду на факултете, јер се у том случају сретну са великим бројем претњи, како преко друштвених мрежа, тако и преко појединих медија.
- Све је мање студената који се плаше јер они долазе у Пионирски парк, показују шта желе и исказују своје мишљење. Такође, велики број грађана долази у Пионирски парк, пружају нам подршку, доносе нам храну и воду. Провокатора је увек било и увек ће их бити - каже Лалошевић.
Он је испричао и да је пре пар дана дошло до напада на групу студента који желе да уче, међу којима се нашао и он сам, када је у шатор у Пионирском парку ушао човек од педесетак година, иначе одборник "Крени - промени":
- Почео је да нас провоцира и вређа, снима телефоном. Човек је ударио мог колегу лактом у брду па нас прскао бибер спрејом. Полицијски службеници су га привели и легитимисали, а ми смо отишли у Ургентни центар на преглед. После пар сати је и један студент од око 19 година ушао у парк у намери да украде заставе Србије.
Он каже и да је овај младић напао редаре, а да је полиција приликом претреса сазнала да је момак код себе имао и нож, па је додао:
- Инцидентна је било али ми позивамо на разговор и дијалог, већ петнест дана од када смо у Пионирском парку позивамо студенте који не мисле као ми да дођу и разговарају са нама, изнесу своју страну, ми изнесемо нашу, па онда пробамо да дођемо до решења. Неки од њих долазе, али има и оних који нису толико пристојни па долазе и бацају бакље и каменице.
Кајтез каже да се почетак расплета читаве ситуације десио у суботу, а онда је рекао:
- Ја за ова четири месеца нисам успео да схватим шта је cillj студената у блокади. Нису политички захтеви, не подржавају опозицију, можда су у питању неке утопистичне жеље да влада мир и љубав међу људима и институције раде свој посао. Све је то лепо, али не може тако брзо да се реализује.
Он каже да опозиција жели да искористи талас незадовољства студената, али ни они не желе на изборе, па је рекао да је ова ситуација веома опасна, компликована и комплексна:
- Ако имате студенте који немају политичке захтеве а опозиција не жели на изборе, они онда желе да сруше систем, институције и сруше све оно што је ред, поредак и закон, па уведу анархистички модел управљања овом земљом по моделу неких племена где би одлучивали пленуми и зборови.
Кајтез каже да они не желе да сруше власт, јер се она мења и има рок трајања, али да постоји опасност да сруше државу Србију, која је кућа свих нас, па би то довело до тога да је народ у великом проблему.
- Професори ту воде једну веома нечасну улогу јер су дозволили да студенти и ђаци управљају њима, што је потпуни апсурд. Јасно је да не могу деца да воде државу, зна се ко може да води државу. Ми смо народ који има корен од 10 векова, нисмо јуче дошли. Постоје и протести професора који нису добили пун износ плате, а позивају се на закон. Ако не радиш, не добијаш плату, ако радиш, добијаш плату. То су вредности запада којима они теже.
Терзић каже да се део опозиције и опозиционих медија нада да ће пасти крв и крвопролиће:
- Надају се грађанском рату. То им је циљ. Циљ је био и спровести државни удар. Ректор је одбио разговор са председником државе, шта год он мислио о Вучићу, могао је у том дијалогу да му каже које захтеве имају.
Србија Данас/Курир