Батут хитно упозорио грађане Србије: Након смрти на крузеру сви страхују од новог вируса - ево каква је ситуација код нас

Након што су најмање три особе преминуле на крузеру "МВ Хондиус" услед инфекције хантавирусом, а више путника завршило у изолацији и на лечењу, Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" хитно се огласио и објавио детаљне информације о овој болести, њеном ширењу и тренутној ситуацији у Србији.

Вест о мистериозној инфекцији која се појавила на броду у Јужном Атлантику изазвала је велику пажњу широм света, али и забринутост грађана Србије, посебно након поређења са почетком пандемије коронавируса 2020. године.

Из Батута поручују да је важно да грађани буду информисани, али и да нема разлога за панику.

Шта је заправо хантавирус?

Хантавирусне инфекције представљају групу болести које преносе глодари, првенствено мишеви и пацови. Човек се најчешће зарази удисањем честица контаминираних урином, пљувачком или изметом заражених животиња.

Према наводима Батута, пренос са човека на човека изузетно је редак и потврђен је само код појединих сојева вируса, углавном у Јужној Америци.

Стручњаци наводе да се широм света годишње региструје између 10.000 и више од 100.000 инфекција, при чему се највећи број случајева бележи у Азији и Европи.

Два облика болести: "мишја грозница" и плућни синдром

Хантавирусне инфекције најчешће се јављају у два облика.

Први је хеморагијска грозница са бубрежним синдромом, позната и као "мишја грозница", која је присутна и у Србији. Ову болест изазивају вируси попут Добрава-Београд и Пуумала вируса.

Болест обично почиње нагло – високом температуром, јаком главобољом, боловима у стомаку и леђима, као и израженом слабошћу. Како болест напредује, долази до озбиљних проблема са бубрезима, смањеног мокрења, а у тежим случајевима и до крварења због повећане пропустљивости крвних судова.

Смртност код овог облика болести креће се од једног до 15 процената.

Други облик је хантавирусни плућни синдром, који се углавном јавља у Северној и Јужној Америци и много је опаснији. Код њега вирус доминантно напада плућа, а стање пацијената може веома брзо да се погорша.

Почетни симптоми подсећају на грип - температура, малаксалост и болови у мишићима – али се убрзо развија тешко дисање и респираторна инсуфицијенција. Смртност код овог облика болести може достићи чак 50 одсто.

Каква је ситуација у Србији?

Према званичним подацима Батута, у Србији је током последњих десет година регистровано укупно 127 случајева хеморагијске грознице са бубрежним синдромом.

Током 2024. године пријављено је 11 оболелих особа и један смртни случај, док епидемијског ширења болести није било.

У 2025. години регистрована су само два случаја, без смртних исхода.

Из Батута наглашавају да тренутно нема показатеља који би указивали на епидемију или повећан ризик за становништво Србије.

Да ли постоји опасност од нове пандемије?

Управо је то питање последњих дана изазвало највећу пажњу јавности, нарочито након драматичних сцена са крузера на којем су путници завршили у изолацији, док поједине државе расправљају да ли броду треба дозволити пристајање.

Ипак, стручњаци истичу да хантавирус нема исти потенцијал за глобално ширење као коронавирус.

За разлику од ковида, који се веома лако преносио међу људима ваздушним путем, хантавирус се углавном преноси контактом са глодарима и њиховим излучевинама.

Пренос међу људима је веома редак и до сада је потврђен само код појединих сојева, углавном у Јужној Америци, и то у веома блиским контактима.

Због тога здравствене институције тренутно не сматрају да постоји опасност од сценарија попут оног из 2020. године.

Не постоји вакцина ни специфичан лек

Батут упозорава да за хантавирус тренутно не постоји специфична антивирусна терапија нити вакцина.

Лечење се заснива на пажљивом праћењу пацијента и ублажавању компликација, посебно проблема са плућима, срцем и бубрезима.

Лекари наглашавају да рано препознавање симптома и правовремени одлазак у болницу могу значајно повећати шансе за опоравак, нарочито код тежих облика болести.

Како се заштитити?

Најважнија мера превенције јесте спречавање контакта са глодарима и њиховим излучевинама.

Батут саветује одржавање хигијене у домовима и помоћним објектима, затварање свих отвора кроз које глодари могу да уђу, правилно складиштење хране и пажљиво чишћење простора у којима постоји могућност присуства мишева и пацова.

Посебно се упозорава да се измет глодара не сме чистити сувим метењем или усисавањем, јер се тако вирусне честице могу подићи у ваздух и удахнути. Пре чишћења препоручује се квашење контаминираних површина и коришћење заштитне опреме.

Иако тренутна ситуација не указује на опасност од глобалне пандемије, случај са "крузером смрти" показао је колико брзо информације о новим вирусима могу изазвати страх и подсетити свет на период пандемије коронавируса који многи још нису заборавили.