Batut hitno upozorio građane Srbije: Nakon smrti na kruzeru svi strahuju od novog virusa - evo kakva je situacija kod nas

Nakon što su najmanje tri osobe preminule na kruzeru "MV Hondius" usled infekcije hantavirusom, a više putnika završilo u izolaciji i na lečenju, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" hitno se oglasio i objavio detaljne informacije o ovoj bolesti, njenom širenju i trenutnoj situaciji u Srbiji.

Vest o misterioznoj infekciji koja se pojavila na brodu u Južnom Atlantiku izazvala je veliku pažnju širom sveta, ali i zabrinutost građana Srbije, posebno nakon poređenja sa početkom pandemije koronavirusa 2020. godine.

Iz Batuta poručuju da je važno da građani budu informisani, ali i da nema razloga za paniku.

Šta je zapravo hantavirus?

Hantavirusne infekcije predstavljaju grupu bolesti koje prenose glodari, prvenstveno miševi i pacovi. Čovek se najčešće zarazi udisanjem čestica kontaminiranih urinom, pljuvačkom ili izmetom zaraženih životinja.

Prema navodima Batuta, prenos sa čoveka na čoveka izuzetno je redak i potvrđen je samo kod pojedinih sojeva virusa, uglavnom u Južnoj Americi.

Stručnjaci navode da se širom sveta godišnje registruje između 10.000 i više od 100.000 infekcija, pri čemu se najveći broj slučajeva beleži u Aziji i Evropi.

Dva oblika bolesti: "mišja groznica" i plućni sindrom

Hantavirusne infekcije najčešće se javljaju u dva oblika.

Prvi je hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom, poznata i kao "mišja groznica", koja je prisutna i u Srbiji. Ovu bolest izazivaju virusi poput Dobrava-Beograd i Puumala virusa.

Bolest obično počinje naglo – visokom temperaturom, jakom glavoboljom, bolovima u stomaku i leđima, kao i izraženom slabošću. Kako bolest napreduje, dolazi do ozbiljnih problema sa bubrezima, smanjenog mokrenja, a u težim slučajevima i do krvarenja zbog povećane propustljivosti krvnih sudova.

Smrtnost kod ovog oblika bolesti kreće se od jednog do 15 procenata.

Drugi oblik je hantavirusni plućni sindrom, koji se uglavnom javlja u Severnoj i Južnoj Americi i mnogo je opasniji. Kod njega virus dominantno napada pluća, a stanje pacijenata može veoma brzo da se pogorša.

Početni simptomi podsećaju na grip - temperatura, malaksalost i bolovi u mišićima – ali se ubrzo razvija teško disanje i respiratorna insuficijencija. Smrtnost kod ovog oblika bolesti može dostići čak 50 odsto.

Kakva je situacija u Srbiji?

Prema zvaničnim podacima Batuta, u Srbiji je tokom poslednjih deset godina registrovano ukupno 127 slučajeva hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom.

Tokom 2024. godine prijavljeno je 11 obolelih osoba i jedan smrtni slučaj, dok epidemijskog širenja bolesti nije bilo.

U 2025. godini registrovana su samo dva slučaja, bez smrtnih ishoda.

Iz Batuta naglašavaju da trenutno nema pokazatelja koji bi ukazivali na epidemiju ili povećan rizik za stanovništvo Srbije.

Da li postoji opasnost od nove pandemije?

Upravo je to pitanje poslednjih dana izazvalo najveću pažnju javnosti, naročito nakon dramatičnih scena sa kruzera na kojem su putnici završili u izolaciji, dok pojedine države raspravljaju da li brodu treba dozvoliti pristajanje.

Ipak, stručnjaci ističu da hantavirus nema isti potencijal za globalno širenje kao koronavirus.

Za razliku od kovida, koji se veoma lako prenosio među ljudima vazdušnim putem, hantavirus se uglavnom prenosi kontaktom sa glodarima i njihovim izlučevinama.

Prenos među ljudima je veoma redak i do sada je potvrđen samo kod pojedinih sojeva, uglavnom u Južnoj Americi, i to u veoma bliskim kontaktima.

Zbog toga zdravstvene institucije trenutno ne smatraju da postoji opasnost od scenarija poput onog iz 2020. godine.

Ne postoji vakcina ni specifičan lek

Batut upozorava da za hantavirus trenutno ne postoji specifična antivirusna terapija niti vakcina.

Lečenje se zasniva na pažljivom praćenju pacijenta i ublažavanju komplikacija, posebno problema sa plućima, srcem i bubrezima.

Lekari naglašavaju da rano prepoznavanje simptoma i pravovremeni odlazak u bolnicu mogu značajno povećati šanse za oporavak, naročito kod težih oblika bolesti.

Kako se zaštititi?

Najvažnija mera prevencije jeste sprečavanje kontakta sa glodarima i njihovim izlučevinama.

Batut savetuje održavanje higijene u domovima i pomoćnim objektima, zatvaranje svih otvora kroz koje glodari mogu da uđu, pravilno skladištenje hrane i pažljivo čišćenje prostora u kojima postoji mogućnost prisustva miševa i pacova.

Posebno se upozorava da se izmet glodara ne sme čistiti suvim metenjem ili usisavanjem, jer se tako virusne čestice mogu podići u vazduh i udahnuti. Pre čišćenja preporučuje se kvašenje kontaminiranih površina i korišćenje zaštitne opreme.

Iako trenutna situacija ne ukazuje na opasnost od globalne pandemije, slučaj sa "kruzerom smrti" pokazao je koliko brzo informacije o novim virusima mogu izazvati strah i podsetiti svet na period pandemije koronavirusa koji mnogi još nisu zaboravili.