"КРЕНУЛА САМ И ПО МАНАСТИРИМА ДА ЈЕ ТРАЖИМ" Мистерија нестанка Биљане Ђорић траје већ СЕДАМ година (ФОТО)
За Биљаном је расписана жута интерполова потерница. Понуђена је и новчана награда за информацију, која би требало да се обнови. Али, ништа…
Биљана Ђорић из Матарушке Бање нестала је почетком децембра 2015. у Краљеву, када је имала само 19 година. Мајка Весна од тада покушава да јој уђе у траг, али безуспешно.
ФИЛМСКЕ ПРИЧЕ ИЗ КОВИД БОЛНИЦЕ: Др Удовичић открива шта се све дешавало унутар зидова - рађање љубави, "шверц" печења...
КАКВО ЈЕ СТАЊЕ НА ГРАНИЦАМА? Због празника продужено радно време, а ево где се највише чека
ИЗНЕДРИЛИ 14 ГЕНЕРАЦИЈА СВЕШТЕНИКА: Епархија Шабачка поклонила 120.000 динара породици којој је изгорела кућа
- Последње информације смо добили пре две године да је виђена у Грчкој. Да ради у неком бутику. Испоставило се да је девојка из Матарушке Бање, да личи на моју Биљу, чак и ја лично знам ту девојку. Човек је из најбоље намере то пријавио. Било је и разних превараната, да је виђена у Босни, па у Ваљеву. Све те информације смо проверавали. Чак су нам јавили и да је у Зајечару. Кум је нашао тог момка, приводио га у полицијску станицу. Испоставило се да је само хтео да узме паре - испричала је мајка Весна на годишњицу ћеркиног нестанка.
За Биљаном је расписана жута интерполова потерница. Понуђена је и новчана награда за информацију, која би требало да се обнови. Али, ништа… Четвртак је постао дан којег се јежи.
Оставила телефон и пасош на трафици
Од тог четвртка, 2. децембра 2015. године, од ње нема ни трага, ни гласа. Уместо да из Косовске Митровице, где је студирала, дође кући у петак, нестала је дан раније.
- Апсолутно ништа ми није указивало да она то може да уради, јер она није проблематично дете. Тог 2. децембра имала је колоквијум. Чуле смо се када је завршила негде око 14 часова. Рекла је да је супер урадила, да сутрадан има још један и да има да учи. Договориле смо се да се чујемо касније да би учила - присећа се тог 2. децембра пре пет година Весна:
- Истог дана села је на воз и дошла у Краљево. У Краљеву је на трафици оставила свој мобилни телефон и пасош. Није имала личну карту. Изгубила ју је била, па је предала за нову. Оставила је све то на трафици и рекла да ће доћи то неко да узме. Звала сам је. Није се јављала. Никада се није десило да се не јави. У једном моменту сам послала поруку ако ми се не јавиш обавестићу полицију. И када сам окренула после 2,3 минута, јавила ми се девојка и рекла ми је: "Знате шта, овај телефон је остављен на трафици?".
Када је Весна једном приликом отишлиа у полицију, инспектор ју је питао да ли јој је падало на памет да је она негде у манастиру.
- После сам ја кренула и по манастрима да је тражим. Нисам знала за та њихова правила, а правило је ако одеш у манастир као искушеник, и кажеш да не желиш да се зна да си у манастиру годину, две, пет, 10, нема шансе да кажу. Ја сам тако ишла од манастира до манастира и све игуманије су ми исто рекле. Чак ми је једна рекла и да је код мене ја ти не бих рекла. Онда сам отишла у Београд, у Патријаршију. Кажу, ако је њена била жеља да се не зна, ви то не можете да сазнате.
Весна каже да постоји могућност да јој је ћерка у манастиру.
- Само нек је жива. Ја ниједну могућност не искључујем али бих највише волела да је тамо. Још ми полиција каже да би се тело нашло. Једино где не можемо никако да продремо је црква. Обраћала сам се и заштитнику грађана. И он је добио одговор да је црква држава за себе. Чак и да је у афекту беса рекла да не жели да се зна 5, 10 година да је у манастиру, и да се после недељу дана предомислила, не би јој дозволили, зато што би тиме кршила тај њихов канон.
- Молила сам у Патријаршији, само ми кажите јесте или није, ако је у манастиру не морате да ми кажете ни који је манастир, ни која је епархија, само да знам да ми је дете живо. Ако није, кажите ми није. Ишла сам по манастирима и у Босни и по Црној Гори. Чак је и инспектор ишао код једне игуманије. И њему је она рекла да је код мене ја не бих могла то да кажем, а и да хоћеш да претресеш манастир, не би је нашао. Ја бих је сакрила. То ми је било чудно.
На питање верује ли да је жива, каже да јој се осећања мешају, и да као мајка не може да прихвати да она није жива.
- Не могу. А верујте да би ми било лакше, не знам да ли ћете да ме разумете, да је нађем мртву него да пролазим ову агонију. Не могу да прихватим да је мртва. Жива је за мене, нећу да одустанем до последњег атома снаге, борићу се, ићи ћу где год чујем. Што је најгоре што сада не добијам ниједну информацију. Полиција је мени рекла да су они урадили свој део посла, да су ударили главом о зид и да немају више шта да раде.
За несталом девојком је, иначе, јануара 2016. године расписана жута Интерполова потерница, која није јавна и може да је види само полиција.
- Ни после шест година нема никаквих новости у истрази. Сада ми се нико и не јавља ко раније са разним информацијама. Немоћна сам да више било шта урадим... Молим све који имају било какву информацију о њој да ми се јаве, макар и анонимно - апелује Весна. Посебно јој тешко пада goodišnjica ћеркиног нестанка, која је подсећа на ужас због којег јој се живот променио из корена
- Цела породица пати, а на сваку годишњицу ћеркиног нестанка неиздрживо је тешко. Имам још две ћерке и сина. Син има десет година, али ме боли душа кад га видим да се и он моли Богу да му се врати Биља - казала је мајка и додала да је и даље не напушта осећај да неко зна нешто о Биљани, али да ћути.