СТВАРАО ЈЕ ТРАЈНЕ И НЕРАСКИДИВЕ МОСТОВЕ: Како су у емисији "Музички тобоган" многе ЗВЕЗДЕ направиле своје ПРВЕ УМЕТНИЧКЕ КОРАКЕ
Чувени телевизијски водитељ Миња Субота преминуо је у 82. години живота.
Миња Субота је у суботу хитно превезен у болницу. Пребачен је на пулмологију због болести са којом се бори већ дуже време. Његово срце престало је да куца у 82 години живота.
МИЊА СУБОТА ПРОСЛАВИО ЈЕ НАШУ ПЕВАЧИЦУ: Једна од највећих звезда сцене овако је говорила о преминулом водитељу
ГРК КОГА СВИ ВОЛИМО ДОБИО УЛИЦУ У НИШУ: Поруком на ћирилици још једном обрадовао Србе (ФОТО)
"Почивај у миру драги Миња" Весић се дирљивом поруком опростио од чувеног водитеља
Његова смрт потресла је не само Србију, већ и цео регион. Чувени водитељ улепшавао је многа детињства широм бивше државе, и остаће урезан у срца многих, а поготово оних који памте и који су приковани уз ТВ екран с' нестрпљењем као деца чекали његову емисију недељом увече.
Биографија
Милан Субота Миња рођен је у Сарајеву, 8. новембра 1938 године, српски је композитор, музичар, забављач и фотограф.
Био је аутор и водитељ дуготрајне дечје серије "Музички тобоган" на РТС-у и великог броја других серија.
Користећи искуства из ревијалних телевизијских програма и искуства као композитор у раду са децом, покушао је да створи не само музичко такмичарски програм, већ да обједини свет музике, игре и поезије и поклони најмлађима популаран забавно-едукативни програм.
"Музички тобоган" је помогао деци да упознају наше најистакнутије песнике и уз познате композиторе створе преко две стотине песама које су интерпретирали наши најпопуларнији вокални солисти: Здравко Чолић,Оливер Драгојевић, Ђорђе Балашевић, Бајага и многи други...
Велики је број оних који су своје прве кораке у свет уметности направили у "Музичком тобогану".
Тања Бањанин наступила је као имитатор Терезе Кесовије, сестре Ковач певале су песму "Шта имами своје" коју је компоновао њихов отац Корнелије Ковач.
Своје прве кораке у "Музичком тобогану" направила је и Наташа Беквалац....Ту су Леонтина, Светлана Славковић, Теодора Бојовић и многи други. Међу њима је и Ламиа Алечковић, данас водитељ и уредник Дневника Хрватске телевизије.
После осамнаест година емитовања серије наступила је пауза а онда је "Музички тобоган" наставио да се емитује 2007. и 2008. године на првом програму Радио телевизије Србије.
Нова шпица, атрактивна сценографија и ртасвета, виртуелна лутка Тоби, оркестар уживо, нови тобогански хитови, сјане плесне групе, такмичарске игре и Миња и Јоца.....
Серија је за кратко време стекла велику гледаност , али због недостатка финансијских средстава, на жалост најмлађих гледалаца и њихових родитеља, прекинуто је њено емитовање.
Данас многи из генерација које су расле уз "Музички тобоган" носталгично кажу да им је улепшао детињство и да га памте као срећна недељна преподнева која се не заборављају.
Може се рећи да је "Музички тобоган" створио трајне и нераскидиве мостове међу генерацијама са свих простора бивше Југославије.
Како је настао "Музички тобоган"?
У једном интервју за домаће медије, Субота је открио како је настала чувена емисија уз коју су одрасле генерације и генерације младих.
- Пре "Тобогана" у Новом Саду сам радио "Жељотеку". Публика данас тај материјал може да види на мом Јутјубу. Тражио сам од гостију да ми певају што су желели, а никад нису имали прилике на телевизији. Госте је пратио оркестар Јанике Балаша. Арсен је певао Азнавура. Ана Бекута отпевала је "Women ин лове" Барбре Страјсенд из истог тоналитета, Тома Здравковић је запевао "Крадем ти се у вечери" - рекао је Миња тада.
- То је један значај период за ТВ. Ово што данас људи раде јесте на бази тих осамдесетих година. Мислим да тек тада почиње мој рад за децу уз помоћ Љубивоја Ршумовића и Добрице Ерића. Ршум је дошао на идеју да направимо песме за децу да и они имају своју топ-листу. Радио је он тада „Двоглед“ на телевизији, а уредник је био Душко Радовић. Ми смо ту основали и Дечје београдско пролеће. После су настали фестивали у Сарајеву, Загребу у Скопљу - говорио је преминули Миња Субота.
Савет Душка Радовића
- Написао сам тих година и најзначајнију песму на Ршумове стихове "Деца су украс света". Уредник дечјег програма на ТВ Душко Радовић нам је тада рекао: "Деци само поклањајте најбоље!" Он је био увек намрштен, али кад ти нешто каже, паднеш са столице. Дао ми је најбољи савет у животу, а то је: "Деци се обраћајте као себи равнима. Увек са: "Поштована децо".
- Сматрао сам да деца заслужују програм по узору на Евровизију и онда сам ја направио "Музички тобоган". Нисам нашао на разумевање за тај програм у ТВ Београд, већ у Новом Саду. Уредници у Војводини су били песници. Ми смо цео програм снимали у Пионирском граду. Репортажна кола и камермани су долазили из Новог Сада. Снимали смо за један дан емисију са 250 малишана у студију. Имали су ручак.
Многи ми данас кажу да су деца "Тобогана", а ја нове откривам сваког дана. Схватио сам је Леонтина певала ту први пут своју композицију. Сестре Ковач су се представиле с песмом коју им је написао Бата. Било је ту челиста, инструменталиста, а и један Џенан Лончаревић. Певао је у црвеној јакни, а међу последњима је наступала Наташа Беквалац. Имала је прва са собом на сцени и мале балерине. Она је прави тип шлагер певача. Наташа би у Немачкој много боље прошла јер добро изгледа и пева. Њена несрећа је једино што није добар певач као Тања Бањанин - говорио је Субота.
Фамилија Субота је српска православна фамилија из Петровог поља у Далмацији, а Мињин отац Анте, пореклом из Дрниша у Петровом пољу, рођен је и живео у Сплиту. Након завршених студија електротехнике у Београду, Анте се венчао Десанком Пиља из Сарајева, где су добили синове Александра "Сашу" (1935) и Милана "Мињу" (1938). Године 1942. прелази са породицом у Загреб, као инжењер Главне поште, где бивају поштеђени од усташа.
Након рата, селе се у Београд.
Основну школу и гимназију, Миња је завршио у Београду. Похађао је нижу и средњу музичку школу "Станковић", а на Електротехничком факултету у Београду стекао диплому инжењера електротехнике. Што се тиче образовања у области фотографије поседује дипломе: "Фамоус Schools Интернатионал" и француску диплому "Европске куће фотографије из Chalon-sur-Saône".
Од 1970. до 1975. године наступао је са групом Оне и они са Далиборком Стојшић, Жарко Данчуом (Боба Стефановић 1970.г.) и Лидијом Кодрич.
У композиторском опусу за децу, компоновао је на стихове наших најистакнутијих песника песме, које се данас певају у предшколским установама и школама и постале су део дечје музичке литературе, а генерације су одрастале уз њих. Између осталих то су песме: "Деца су украс света", "Ишли смо у Африку", "Рекао сам брези и тополи", "Телефонијада", "Поврћијада", "Коло", "Разболе се лисица", итд.
Као уметник обављао је функције председника Савеза естрадних уметника Југославије и Србије, и низ година био је у управним одборима Удружење композитор Србије и Удружења музичара џеза, забавне, поп и рок музике Србије. Био је члан програмског савета "Змајевих дечјих игара". Учествовао је у раду многих жирија на највећим музичким манифестацијама у земљи и иностранству. Одржао је стотине добротворних програма.
У Крушевцу је проглашен за почасног грађанина и добио титулу "Витеза од Чарапаније" за несебично залагање у раду са децом овога града.
Написао је књигу "Како смо забављали Тита".