НОВО ВЕЛИКО ИСТРАЖИВАЊЕ НАШИХ ИНСТИТУТА! Ево колики проценат Срба има антитела на корону
Закључци студије су да расте број људи који су били у контакту са вирусом.
Друга студија серопозитивности коју је спровео студијски тим Института за епидемиологију Медицинског факултета у Београду у сарадњи са Институтом ИНЕП, Институтом "Батут" и мрежом института и завода за јавно здравље показује да 20,7 одсто испитаних у Србији има антитела на нови корона вирус. То не значи да је реч од око 1,4 милиона становника земље, рекла нам је руководилац студије и управник Института проф. др Татјана Пекмезовић. Према њеним речима, одзив је био мали, тек 17 одсто од узорка, а студијом је требало да буде обухваћено 7.000 домаћинстава и 17.000 становника.
Прекомерна употреба антибиотика може бити ШТЕТНА: Урадите ОВО и смањићете ризик од инфекција!
ТОРТА ОД ГРАДОНАЧЕЛНИКА: Најстарија Шапчанка је напунила 101. годину и има поруку за младе
КАКО ДА ЗНАМ ДА ВИШЕ НИСАМ ЗАРАЗАН? Ова три услова вам доносе одговор, један је КЉУЧАН и морате га испунити
- Не можемо да направимо екстраполацију да 20 одсто популације има имунитет зато што је одзив испитаника био свега 17 одсто. Можда су пристали на учешће у студији они који су најугроженији, можда су то они који су имали ризичне контакте итд... Да се одазвало 100 одсто грађана на тестирање, та екстраполација би била далеко вероватнија. Овако она није сигурна - рекла је, додајући да студија јесте оријентир, те да може да значи да ће неко време тих 20 одсто људи и бити заштићени, али да се не зна колико дуго.
Затим нам је казала да треба узети у обзир и то да постоје људи који су прележали инфекцију са типичном клиничком сликом, а немају антитела. Подсећајући на случајеве реинфекције и, истичући да је реч о значајном броју људи, казала је и да се појмови колективног имунитета и серопозитивности не могу изједначити.
- Нико на свету не зна шта све чини колективни имунитет, још увек. А серопозитивност значи да можемо да утврдимо да ли је неко био у контакту са вирусом и да ли неко има анитела и у којој колични. Ово није била студија колективног имунитета, већ серопозитивности - рекла је даље наводећи да се на основу студије може закључити само колика је серопозитивност у популацији у тренутку испитивања, та да се види да је тај број огроман и да из таласа у талас расте.
Наводи даље да то не може значити ни да се на основу тих испитивања може закључити када ће доћи крај епидемије или прерачунати колико људи треба да прими вакцину. Наводи да је препорука Америчког центра за контролу болести да вакцину треба да приме сви - и они који су прележали инфекцију и они који нису, као и да особе које су прележале Ковид-19 могу имати само корист од вакцинације против ове болести.
Наводи и да су разлози за неучествовање у студији били бројни, те да неки нису желели, да неки други нису имали поверења, да су неки одбијали учешће због својих личних убеђења, као и да је ово била друга студија, која је трајала од краја јула до средине октобра. Прва је трајала од почетка маја до краја јуна и показала је да је 6,4 одсто испитаника имало антитела на корону. Ипак, резултати се не могу збирно представити.
- То само говори да је обим инфекције у другом таласу био далеко већи него у првом. Ми смо у закључцима студије навели да би било добро да ретестирамо те испитанике које смо укључили и у прву и у другу студију да бисмо пратили динамику њихових антитела, међутим, још увек нисмо добили сагласност ни од кога да би у томе могао да нам финансијски помогне.
Исто тако, неопходно је после сваког таласа направити нову студију. То су правила добре епидемиолошке праксе, да се види колика пропорција популације је стекла имунитет након једног великог таласа. Ми смо то навели у закључцима извештаја који смо послали Влади Србије после друге студије и Министарству здравља и немамо сигнале о заинтересованости за даљи наставак истраживања - казала је.
"Колективни имунитет непознаница, изостала комуникација"
У вези са колективним имунитетом који је постао предмет интересовања и грађана који очекују достизање 60 или 70 одсто прокужености популације, сабирају број активних случајева, множе са десет за колико се раније спомињало да је стварни број укупно заражених већи, све то чиме би се гарантовала победа над заразом, каже да је реч о читавој области у епидемиологији која зависи од мноштва фактора и да "обичан човек" треба само да буде охрабрен аргументима да стриктно поштује прописане превентивне мере укључујући и вакцинацију.
Комуникација са популацијом је, каже, кључна ствар у менаџменту епидемијом, која у нашој земљи није била сасвим адекватна. У вези са неповерењем које је показала студија перцепције ризика, наводећи податак од 40 одсто испитаника који се не плаше вируса, оценила је да у борби против ковида 19 недостаје комуникациона стратегија. То је закључак студије коју је такође спровео Институт за епидемиологију Медицинског факултета у Београду у сарадњи са Економским институтом и Америчком привредном комором у Србији.
- Мора да се сиђе у популацију и да се изнесу чињенице на начин разумљив просечном човеку. Гледајући прихватање мера у другим земљама, оно је у директној корелацији са поверењем грађана. Да бисте стекли то поверење, ви морате да комуницирате са популацијом. Морате да пратите перцепцију ризика од болести у популацији, ставове о вакцинацији, морате да откријете изворе дизинформисања. То се све ради кроз истраживачке студије. Ми то немамо - рекла је Пекмезовић уједно реагујући на изјаве о томе да 90 одсто грађана поштује мере:
- Ја нисам нигде прочитала да је то резултат неке спроведене студије, то је слободна процена.
Даље је казала да је студија перцепције ризика показала на примеру Београда да 70 одсто грађана носи маске и поштује дистанцу.
"Све очи упрте у вакцину"
Све су очи, каже, упрте у вакцинацију. Став Института за епидемиологију Медицинског факултета у Београду јесте да се треба вакцинисати, али да је неопходно пратити ефекте имунизације у популацији на методолошки најисправнији начин. Тим у коме је следи препоруке најзначајнијих светских институција.
Упркос сојевима, мутирању и променама ставова стручњака о вирусу о којима је и јавност обавештавана од почетка епидемије, истиче да је и та прича изван предзнања просечног грађанина, да стицање имунитета на корона вирус није базирано само на антителима, али и да ефекти и безбедност вакцине треба да се прате.
- Ми као научни институт стојимо на том становишту да је неопходно да озбиљни истраживачи прате и жељене и нежељене ефекте имунизације у нашој популацији, то не може рутински да се ради. То мора стриктно да се прати, да се одабере група истраживача која ће радити само то - истиче научна струка.
Каже и да нежељени ефекти постоје код сваке вакцине, да је реч најчешће о локалним ефектима, али да се ефекти у популацији још увек не знају, јер ниједна земља још нема довољно искуства са масовном имунизацијом. Напомиње да у земљама које у томе предњаче постоје институције које се тиме баве, а да Србија, као мала земља, треба да прати такве трендове.