Бол је носити дом на леђима, али лакше је кад смо заједно: Због чега је Крушедол "ДУХОВНИ ДОМ" свих избеглица "Олује"?
Грађани Србије и Републике Српске сваког четвртог августа са кнедлом у грлу сећају се прогона српског народа из Хрватске.
Прошле су 24 године од почетка хрватске злочиначке акције "Олуја", али немир, туга и бол у срцима људи остали су исти као те 1995. године када је све почело. За прогнане дан сећања на август 1995. је сваки дан. Они који су те 1995. године били деца, данас су одрасли људи, многи од њих имају своје породице.
Сваког четвртог августа, тачно у дан када су стигле прве колоне Крајишника у Србију, Срби изнова шаљу поруку мира, саосећања и љубави према људима, али и опомену да се овакви злочини не смеју понављати ни дозволити више никоме. Само дан касније из Хрватске сваке године шаље се ново семе раздора, величање злочина и наслађивање на избеглим људима, непрегледним колонама који су тражили спас по сваку цену.
Србија ће ове године одати пошту жртвама операције "Олуја" скупом 4. августа на платоу испред манастира Крушедол, на Фрушкој гори.
Газили су ТЕЛА МРТВИХ СРБА тенковима, а за крај су извели велику превару! Канадски мајор о ЈЕЗИВИМ ЗЛОЧИНИМА у Книну
Не смемо да заборавимо ХРВАТСКЕ ЗЛОЧИНЕ пре "Олује": Шта је претходило највећем ЕТНИЧКОМ ЧИШЋЕЊУ након Другог светског рата?
Највеће етничко чишћење после Другог светског рата: "Западни центри моћи одлучили да амнестирају Хрватску"
Према најавама, обележавању 24 године од етничког чишћења Срба у Хрватској, када је протерано око 250.000 Срба и побијено око 2.000 цивила који су остали у својим кућама, присуствоваће патријарх Иринеј, председник Србије Александар Вучић, члан Председништва БИХ Милорад Додик, као и остали припадници Владе Републике Србије.
Након земунског насеља Бусије, Бачке Паланке, Новог Сада и других места, на ред је дошло и фрушкогорско село Крушедол, а како је то раније најављено место обележавања Дана сећања мењаће се сваке године. Ипак, поставља се питање, због чега баш Крушедол?
У селу Крушедол налази се и истоимени манастир који је светилиште у коме се и данас налазе мошти српских деспота, патријарха и једног краља, а такође се сматра и зборним местом свих Срба, који се, ма одакле дошли, на том месту сматрају своји на своме. Зато не чуди да је за 24. годишњицу обележавања прогона српског народа одабрано управо то место.
- Крушедол је од кад смо дошли у избеглиштво постало некаква "духовна кућа" свих крајишника, што се манифестује и кроз одржавање разних манифестација, као што су рецимо "Крушедолска звона". Ту се већ годинама окупљају Срби из целе Републике Српске Крајине, а осим тога и свештенство је прекодринско. Игуман Сава је из Добровца, а и владика сремски Василије је прекодрински Србин из Челинца. Рекао бих да су прекодрински Срби, а посебно Крајишници, нашли су ту у Крушедолу мир и уточиште у сваком погледу, а првенствено у духовном - рекао је за наш портал председник Документационо информационог центра "Веритас" Саво Штрбац.
Како је председник Србије Александар Вучић раније изјављивао, годишњица ће сваке године бити обележена у другом месту и управо ће то бити места у којима су Срби нашли уточиште, попут Крушедола и Бусија.
- Увек су то места која су раширених руку уз велико гостопримство и тугу дочекале српски народ који је протеран са својих огњишта - рекао је председник Србије.
Како за наш портал наводе из Документационо информационог центра "Веритас" почело се са изградњом симбола сећања на жртве злочиначке акције "Олуја" управо у близини Крушедола што је још један од разлога због чега је важно и има смисла обележавати Дан сећања управо у овом месту.
- У близини Крушедола, у Бандстолу, гради се велелепна црква која ће бити посвећена Благој Марији, а како се тај Благдан обележава 4. августа, управо на дан када је кренуо велики Крајишки егзодус и та црква је посвећена жртвама "Олује". У тој цркви ће се налазити посебна просторија у којој ће бити уписана имена свих погинулих Срба из времена "Олује", а околни терен око цркве биће направљени и други садржаји који ће чувати успомену на Србе избегле из Крајине. Народ и свештенство желе да се ту касније обележавају годишњице сећања на "Олују" - рекао је Сава Штрбац за наш портал.
Такође, управо је у мају ове године у Крушедолу Влада Републике Српске покренула реализацију програма за стамбено збрињавање избеглих Срба из Хрватске. Познато је и да се у Крушедолу сваког маја организује Крајишки црквено-народни сабор "Крушедолска звона", где се окупљају избегла лица из Крајине, а долазе из свих крајева земље, где год да су се настанили.
Овај Хрват НЕ СЛАВИ "ОЛУЈУ": Ево због чега! (ФОТО)
Прича Баје Малог Книнџе о "Олуји" открива по чему се Срби разликују од Хрвата! (ВИДЕО)
"Српска деца најбоље знају да РАТ НИЈЕ ГОТОВ!" Дванаест изјава сећања поводом ГОДИШЊИЦЕ "ОЛУЈЕ"
Дан сећања на страдале и прогнане Србе сваке године се обележава са сврхом да се свет подсети како је са својих огњишта протерано више од четврт милиона људи. Тих неколико дана хрватски припадници успели су да "очисте" северну Далмацију, Лику, Банија и Кордун, ти простори у саставу тадашње Републике Српске Крајине били су под заштитом Уједињених нација.
Према неким подацима у акцији "Олуја" уништено је 25.000 српских кућа, 13.000 привредних објеката, 182 задружна дома, 56 здравствених станица, 78 цркава, 29 музеја, 181 гробље и многи други објекти. Након протеривања из своји домова у исте се вратило око 20.000 Срба, махом старијих лица, а већина њих није имало где да се врати, јер је након акције Хрвата остао само пепео.
Војна акција "Олуја" убраја се у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ.
БОНУС ВИДЕО: Хтели секирама против топова: Зашто је ова битка СРПСКЕ ВОЈСКЕ посебна? (ВИДЕО)