Болнице у Србији пуне због инфаркта и можданог удара: Ове симптоме многи игноришу, а у јануару исходи фатални

Према речима доктора доктора Ранка Раичевића, неуролога и начелника Клинике за неурологију ВМА, током ноћи огроман број пацијената јављао се због ортопедских прегледа и повреда. Међутим, како каже, једна ствар била је посебно необична, а то је очигледан пораст броја пацијената који су доживели мождани удар.

- Био је један велики број можданих удара - рекао је начелник клинике за неурологију на ВМА.

Умире се у року од 3 дана

Оно што је након овог стања опасно је стопа смртности. Само у првих месец дана смртност код особа с можданим ударом узрокован хеморагијом је висок, те велики број болесника умире у прва 3 дана. Морталитет у првих месец дана код особа са исхемијским можданим ударом је 15 одсто.

Истраживање говоре да ће након можданог удара приближно једна од четири особе имати још један удар у року од 5 година. Други мождани удар ће се највероватније догодити у првих 30 дана. Због тога, када неко има мождани удар, лекари увек проверавају да ли особа има неко здравствено стање које повећава ризик од њега.

Зашто су мождани удари чести зими

Хладно време и Целзијус у "минусу" не пријају ни здравим особама, а код хроничних болесника могу да доведу до погоршања здравственог стања. Осим тога, крај децембра и јануар су месеци када је сезона слава, а славе се Нова година, Божић, и други празници где је обиље хране и пића неизоставно. Када се на то додају слаба физичка активност, стрес и ниске температуре, неретко у дебелом минусу, ситуација може бити фатална.

Велика финска студија ФИНМОНИЦА показала је да је стопа исхемијских и интрацеребралних крварења већа зими него током лета. У студији се указује да ниске температуре утичу на факторе ризика попут крвног притиска, коагулације крви и хемоконцентрације, што може повећати ризик од можданог удара током хладних месеци.

Зашто је зима ризичнија:

ниске температуре - долази до сужавања крвних судова, што повисује крвни притисак
гушћа крв зими (мањи унос течности, хладноћа)
мање кретања и више времена у затвореном
респираторне инфекције (грип, вирусне упале) могу покренути запаљенске процесе и повећати ризик
зимски стрес (хладноћа, физички напор при чишћењу снега)

Ко је посебно угрожен:

1. особе са хипертензијом
2. срчани болесници
3. дијабетичари
4. пушачи
5. старији од 55 година
    

Како смањити ризик зими:

1. редовно мерити и контролисати крвни притисак
2. не прескакати терапију
3. топло се облачити (посебно глава и врат)
4. уносити довољно течности
5. умерена физичка активност

Повећан и број инфаркта за 40 одсто

Осим тога, ниске температуре утичу и на срчане ударе, а према речима доктора Предрага Митровића кардиолози Ургентног центра последњих дана имају око 40 одсто више пацијената са акутним инфарктом миокарда.

Према његовим речима, највише је хроничних болесника, јер су они "увек на ивици да сваког тренутка добију нешто ново", али међу пацијентима има и старијих и млађих који раније нису имали дијагностиковане срчане тегобе.

- Долазе први пут, нису знали да имају проблем, а сада се јављају са озбиљним симптомима - наводи Митровић и додаје да су временски услови основни узрок актуелне ситуације, уз напомену да се нови хладни талас тек очекује.

У Србији између 20.000 и 25.000 људи доживи мождани удар

Сваке године у Србији између 20.000 и 25.000 људи доживи мождани удар, рекао је раније неурохирург професор Бранко Ђуровић.

- У 80 одсто случајева у питању је исхемијски мождани удар, док је у 20 одсто случајева хеморагијски. Ако имамо мождани удар у пределу леве хемисфере великог мозга, тада може доћи до појаве отежаног говора, слабости или одузетости супротне половине тела - рекао је раније Ђуровић.

Доктор наглашава да опоравак углавном зависи од старосне доби и да је знатно бржи уз помоћ логопеда. Разлози можданог удара су, поред генетске предиспозиције и начин и стил живота.

- Генетска присутност детерминисана је у 15 до 20 одсто случајева. Међутим, сама генетика не значи да ће се мождани удар сигурно догодити. Много зависи од начина живљења. Најчешћи узрок је хипертензија и то чак у 70 до 75 одсто случајева - каже др Ђуров.

Како настаје мождани удар

Мождани (шлог, инфаркт мозга) је стање које означава нагло настали неуролошки поремећај узрокован поремећајем церебралне циркулације.

Постоје две главне врсте можданог удара: исхемијски и хеморагијски:

Исхемијски мождани удар настаје када крвни угрушци, наслаге (плак) или друге честице блокирају артерију. Као резултат тога, подручја мозга која та крвна артерија снабдева могу да претрпе исхемијско оштећење, јер остају без крви, кисеоника и хранљивих материја. Крв више не може да досегне све делове мозга.

Хеморагијски мождани удар настаје услед крварења. Изузетно висок крвни притисак може да изазове мождано крварење, нарочито ако особа већ има мождану анеуризму.

Симптоми можданог удара, на удару све млађи

Како је раније за "Блиц здравље" објаснио потпуковник доктор Бобан Лабовић, неуролог, начелник ургентне неурологије са јединицом за мождани удар у Војномедицинској академији (ВМА), знакови можданог удара типично почињу изненада, кроз секунде и минуте, и зависе од захваћеног подручју мозга.

Он је такође упозорио да мождани удар смањује своју учесталост код старијих људи, али постоји јасан пораст појаве можданих удара код млађих људи.

Мождани удар може изазвати различите симптоме у зависности од тога који део мозга погађа. Неки од најчешћих симптома су:

афазија - тешкоће у говору или потпуни губитак говора
замагљен вид или двоструки вид (диплопија)
збуњеност или узнемиреност
кома
вртоглавица
главобоље, обично изненадне и јаке
губитак контроле мишића на једној страни лица
губитак координације или неспретност (атаксија)
губитак памћења (амнезија)
промене расположења или изненадне промене личности
мучнина и повраћање
укоченост врата
несвестица или губитак свести
напади
нејасан или изобличен говор (дизартрија)
изненадно погоршање или губитак чула (укључујући вид, слух, мирис, укус и додир)
слабост или парализа на једној страни лица и тела

Србија Данас/Блиц/Аутор: Никола Тодоровић