ЗНАТЕ ЛИ КО СУ ВЕРТЕПАШИ? Божићни обичаји у Срему јединствени су у свету!
Бадњак се у кућу уноси на Бадње вече, једним делом се некада ложила ватра, а када прегори, он се носио у штале и торове, док се други део чувао за положајника, који би га палио на сам дан Божића
Православни верници, Божић, рођење Исуса Христа, прослављају 7. јануара. Претходи му божићни пост, који траје од 28. новембра до 6. јануара.
Божић означава тренутак промене у природи, завршетак циклуса који је трајао годину дана и почетак новог вегетационог периода. Последњи дан пре Божића и уједно последњи дан божићног поста је Бадњи дан. Бадњи дан је дан поста и за оне православце који иначе не поштују строга правила поста.
ДА ЛИ ЗНАТЕ ШТА ЈЕ КОРИНЂАЊЕ? Овом обичају се највише радују деца
"ОНО ШТО СУ МЕНЕ УЧИЛИ ОТАЦ И ДЕДА, ПРЕНЕЋУ МОЈОЈ ДЕЦИ" Ранко негује српске обичаје и традицију за Бадњи дан (ФОТО)
ВЕЛИКО ЧУДО УОЧИ НАЈРАДОСНИЈЕГ ПРАЗНИКА! Милосав из Тополе имао невероватан улов о којем сви причају (ФОТО)
На Бадњи дан у кућу се уноси печеница. Занимљиво је да онај ко уноси печеницу у кућу мора ступити прво десном ногом. Домаћица посипа печеницу и домаћина овсем и одговара честиткама.
Печеница која је по традицији у нашем народу најчешће прасе или јагње, другачије се назива још и веселица. Пече се на Туциндан, то јест 5. јануара.
Када се на Бадњи дан унесе у кућу наслања се на источни зид, где стоји све до Божића. На Божић се једе. У нашој традицији постоји обичај да се на Божићној трпези не смеју наћи гуска, патка, ћурка или било каква кокош, због веровања да је перната живина симбол назадовања и растурања куће, јер кљуца и баца земљу иза себе.
Бадњак се у кућу уноси на Бадње вече. Једним делом се некада ложила ватра, а када прегори, он се носио у штале и торове, док се други део чувао за положајника, који би га палио на сам дан Божића.
На Бадњи дан, а у неким крајевима и претходног дана, неко од укућана одлази у шуму и донесе грану младог церовог или храстовог дрвета. На Бадњи дан се, по православном обичају, враћају сви дугови и све позајмљене ствари.
Бадњак се у кућу уноси на Бадње вече. Једним делом се некада ложила ватра, а када прегори, он се носио у штале и торове, док се други део чувао за положајника, који би га палио на сам дан Божића.
Слама, симболизује сламу на којој је рођен Исус Христ и њеним уношењем у дом се уноси Божји благослов, саставни је део обележавања Бадње вечери. По старим обичајима уносила се у кућу заједно са бадњаком и распростирала се по поду испод стола, где је стајала све време Божића. У многим крајевима на њој се и вечерало за Бадње вече.
Трпеза и обичаји за Бадњи дан и Божић
За Бадњи дан се припрема посна трпеза: суве паприке пуњене поврћем, само пиринчем или пасуљем, посна сарма од соје и црног лука, посни пасуљ, пита купусник у неким крајевима, понегде кромпируша или пита с орасима, пихтије од боба, риба, салата од кромпира, салата од пасуља и црног лука, уз орашасте плодове и сушено воће, печену бундеву, компот, посне штрудле и ситне колаче.
У неким крајевима за Бадње вече се меси чесница, обредни хлеб, који се другде меси на сам дан Божића. Мешење овог хлеба прате разна правила и обреди, али му је заједничко да се меси од белог брашна, да садржи онолико делова колико има укућана, да се украшава разним фигурама које симболизују веру, чељад, стоку, њиве, воће… И да се у њега ставља парица.
После резања овог хлеба, што чини домаћин куће уз молитву, кувану пшеницу, црно вино и свећу, сви укућани окрећу хлеб с лева надесно, па га разделе између себе. За онога ко пронађе парицу верује се да ће у наредној години бити срећне руке, посебно благословен и да ће га пратити срећа и благостање.
Ко су вертепаши?
Вертепаши представљају цара Ирода и три мудраца Гашпара, Валтазара и Мелхиора, маскираних у старце са брадама и крунама, у свечаним одорама, опасаних широким појасима с мачевима. У Срему су то деца.
Вертепи или вертепаши објављују и преносе вест о рођењу Исуса уочи Божића и првог дана једног од најрадоснијих хришћанских празника. Похвалним песмама величају рођендан Христа, обилазе домове комшија, пријатеља, рођака и верује се да доносе благостање, радост и здравље домаћинима који их угосте.
Одрасли вертепаши иду на коњима по целом месту. После представе, излази се у двориште храма где се пали бадњак.
На Фрушкој Гори се делови огорелог бадњака вешају се о гране воћки. Плодоносна моћ светог дрвета преноси се тако на воће, гарантујући раст и размножавање.