ЦРВЕНИ АЛАРМ: Овог месеца почиње оно чега су се метеоролози највише плашили? Стигло злослутно упозорење: "Пред нама су огромне ХУМАНИТАРНЕ ПОСЛЕДИЦЕ"

Делови Пацифика загревају се великом брзином, а подаци објављени ове недеље показују да су температуре површине мора око 0,5 степени Целзијуса изнад просека – што је један од прагова који указују на почетак Ел Ниња, природног загревања Пацифика.

Очекује се да ће феномен јачати током наредних месеци и да би на јесен могао да достигне ниво веома снажног, такозваног „супер Ел Ниња“.

Научници су забринути због последица које би то могло да има на глобалне временске обрасце, укључујући могућност да 2027. постане најтоплија година икада забележена.

У најновијој прогнози, Национална управа за океане и атмосферу САД (НОАА) наводи да би Ел Нињо могао да почне већ током овог месеца.

Повећали су вероватноћу на две трећине да ће до зиме бити снажан или чак веома снажан.

Брзина загревања примећена у тропском Пацифику током последњих неколико недеља била је изузетно велика.

Метеоролог НОАА Нејтанијал Џонсон описао је то као „ретку појаву“ уколико се настави садашњим темпом – прелазак из Ла Ниње (сличног обрасца захлађења) коју смо имали током зиме у потенцијално снажан Ел Нињо у року од годину дана.

Аустралијски Биро за метеорологију (БоМ) такође прогнозира Ел Нињо, али користи нешто строжи критеријум према којем температура површине мора у тропском Пацифику мора да пређе 0,8 степени изнад просека.

Они такође прате знаке да су се пасатни ветрови у западном Пацифику преокренули, што сигнализира да загрејани океан почиње да утиче на атмосферу.

Пролећне прогнозе Ел Ниња историјски нису биле нарочито прецизне, али прогностичари су ове године много сигурнији него иначе.

Шта је снажан Ел Нињо?

Иако се Ел Нињо формира широм тропског Пацифика, прогностичари посебно прате област названу Ниñо3.4, где се мери тромесечни просек температуре површине мора у односу на дугорочни просек.

Снажан или „супер Ел Нињо“ настаје када температура пређе 1,5 степени Целзијуса изнад просека.

Прогнозе Европског центра за средњорочне временске прогнозе (ECMWF), НОАА и аустралијског БоМ-а углавном су усклађене.

У најновијој прогнози ECMWF-a, више од половине њихових модела предвиђа пораст температуре од преко 2,5 степени до јесени.

„Све изнад тога био би историјски снажан догађај“, рекао је Џонсон.

Прогнозе БоМ-а такође са великим поверењем указују на могућност развоја веома снажног Ел Ниња касније ове године.

Неки подаци чак сугеришу да би пораст температуре могао да премаши 3 степена, чиме би био надмашен досадашњи рекорд од 2,7 степени из 1877. године.

Треба напоменути да је то било потпуно другачије доба са ограниченим мерењима, па постоји доста неизвесности у вези са тада забележеним температурама.

Тај Ел Нињо трајао је око 18 месеци и изазвао катастрофалне климатске последице широм света – екстремне суше и велику глад у Азији, Бразилу и Африци, које су усмртиле милионе људи, док су друге регионе, попут Перуа, погодиле тешке поплаве.

Последњи „веома снажан“ Ел Нињо догодио се 2015/2016. године, када је просечно тромесечно повећање температуре Ниñо3.4 (новембар, децембар, јануар) достигло 2,4 степена.

Какве су последице снажног Ел Ниња?

Због додатне топлоте у источном Пацифику, највећи ефекат Ел Ниња јесте повећање глобалне просечне температуре, обично за око 0,2 степена Целзијуса.

Лиз Стивенс, професорка климатског ризика и отпорности са Универзитета у Редингу, рекла је за BBC да ћемо „вероватно следеће године имати рекордне глобалне температуре, посебно ако ово буде веома снажан Ел Нињо“.

Након Ел Ниња 2023/24. забележена је најтоплија година у историји мерења.

Иако се директнији временски ефекти углавном осећају око Пацифика, сваки Ел Нињо је специфичан по снази и обиму утицаја на глобалне временске обрасце.

Поплаве су честе у северном Перуу и јужном Еквадору, али могу погодити и источну Африку, централну Азију и јужне делове Северне Америке.

Ел Нињо такође слаби тропске олује на Атлантику. Прогностичари већ најављују да ће овогодишња сезона урагана на Атлантику бити мирнија од просека.

„Иако то звучи као добра вест, за Централну Америку то значи много мање падавина и потенцијалне услове за сушу“, упозорава професорка Стивенс.

Већа је и вероватноћа за суше и шумске пожаре у деловима Аустралије, Индонезије и севера Јужне Америке, што доводи до пада пољопривредне производње и смањења глобалних залиха хране.

„Пред нама су огромне хуманитарне последице“

Затварање Ормуског мореуза већ ремети дистрибуцију ђубрива, чија је цена порасла. То ће утицати на приносе у наредним месецима, уз смањену понуду хране и више цене.

„Већ имате више људи који живе у сиромаштву, а ако дође до смањења приноса због суше или поплава [изазваних Ел Нињом], то додатно подиже цене.“

„Зато ове године можемо очекивати веома озбиљне хуманитарне последице, посебно ако се криза на Блиском истоку настави“, рекла је професорка Стивенс.

Иако су директни утицаји на време у Великој Британији мање извесни, климатски научници из британског Мет Office-a наводе да године са Ел Нињом представљају један од фактора који повећавају ризик од хладнијих зима у тој земљи.

Србија Данас/BBC