CRVENI ALARM: Ovog meseca počinje ono čega su se meteorolozi najviše plašili? Stiglo zloslutno upozorenje: "Pred nama su ogromne HUMANITARNE POSLEDICE"
Nove prognoze pokazuju sve veće poverenje naučnika da bi El Ninjo koji se razvija u tropskom delu Tihog okeana mogao da bude jedan od najsnažnijih ikada zabeleženih, uz upozorenja na rekordne globalne temperature i ogromne humanitarne posledice.
Delovi Pacifika zagrevaju se velikom brzinom, a podaci objavljeni ove nedelje pokazuju da su temperature površine mora oko 0,5 stepeni Celzijusa iznad proseka – što je jedan od pragova koji ukazuju na početak El Ninja, prirodnog zagrevanja Pacifika.
Očekuje se da će fenomen jačati tokom narednih meseci i da bi na jesen mogao da dostigne nivo veoma snažnog, takozvanog „super El Ninja“.
Naučnici su zabrinuti zbog posledica koje bi to moglo da ima na globalne vremenske obrasce, uključujući mogućnost da 2027. postane najtoplija godina ikada zabeležena.
U najnovijoj prognozi, Nacionalna uprava za okeane i atmosferu SAD (NOAA) navodi da bi El Ninjo mogao da počne već tokom ovog meseca.
Povećali su verovatnoću na dve trećine da će do zime biti snažan ili čak veoma snažan.
Brzina zagrevanja primećena u tropskom Pacifiku tokom poslednjih nekoliko nedelja bila je izuzetno velika.
Meteorolog NOAA Nejtanijal Džonson opisao je to kao „retku pojavu“ ukoliko se nastavi sadašnjim tempom – prelazak iz La Ninje (sličnog obrasca zahlađenja) koju smo imali tokom zime u potencijalno snažan El Ninjo u roku od godinu dana.
Australijski Biro za meteorologiju (BoM) takođe prognozira El Ninjo, ali koristi nešto stroži kriterijum prema kojem temperatura površine mora u tropskom Pacifiku mora da pređe 0,8 stepeni iznad proseka.
Oni takođe prate znake da su se pasatni vetrovi u zapadnom Pacifiku preokrenuli, što signalizira da zagrejani okean počinje da utiče na atmosferu.
Prolećne prognoze El Ninja istorijski nisu bile naročito precizne, ali prognostičari su ove godine mnogo sigurniji nego inače.
Šta je snažan El Ninjo?
Iako se El Ninjo formira širom tropskog Pacifika, prognostičari posebno prate oblast nazvanu Niño3.4, gde se meri tromesečni prosek temperature površine mora u odnosu na dugoročni prosek.
Snažan ili „super El Ninjo“ nastaje kada temperatura pređe 1,5 stepeni Celzijusa iznad proseka.
Prognoze Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF), NOAA i australijskog BoM-a uglavnom su usklađene.
U najnovijoj prognozi ECMWF-a, više od polovine njihovih modela predviđa porast temperature od preko 2,5 stepeni do jeseni.
„Sve iznad toga bio bi istorijski snažan događaj“, rekao je Džonson.
Prognoze BoM-a takođe sa velikim poverenjem ukazuju na mogućnost razvoja veoma snažnog El Ninja kasnije ove godine.
Neki podaci čak sugerišu da bi porast temperature mogao da premaši 3 stepena, čime bi bio nadmašen dosadašnji rekord od 2,7 stepeni iz 1877. godine.
Treba napomenuti da je to bilo potpuno drugačije doba sa ograničenim merenjima, pa postoji dosta neizvesnosti u vezi sa tada zabeleženim temperaturama.
Taj El Ninjo trajao je oko 18 meseci i izazvao katastrofalne klimatske posledice širom sveta – ekstremne suše i veliku glad u Aziji, Brazilu i Africi, koje su usmrtile milione ljudi, dok su druge regione, poput Perua, pogodile teške poplave.
Poslednji „veoma snažan“ El Ninjo dogodio se 2015/2016. godine, kada je prosečno tromesečno povećanje temperature Niño3.4 (novembar, decembar, januar) dostiglo 2,4 stepena.
Kakve su posledice snažnog El Ninja?
Zbog dodatne toplote u istočnom Pacifiku, najveći efekat El Ninja jeste povećanje globalne prosečne temperature, obično za oko 0,2 stepena Celzijusa.
Liz Stivens, profesorka klimatskog rizika i otpornosti sa Univerziteta u Redingu, rekla je za BBC da ćemo „verovatno sledeće godine imati rekordne globalne temperature, posebno ako ovo bude veoma snažan El Ninjo“.
Nakon El Ninja 2023/24. zabeležena je najtoplija godina u istoriji merenja.
Iako se direktniji vremenski efekti uglavnom osećaju oko Pacifika, svaki El Ninjo je specifičan po snazi i obimu uticaja na globalne vremenske obrasce.
Poplave su česte u severnom Peruu i južnom Ekvadoru, ali mogu pogoditi i istočnu Afriku, centralnu Aziju i južne delove Severne Amerike.
El Ninjo takođe slabi tropske oluje na Atlantiku. Prognostičari već najavljuju da će ovogodišnja sezona uragana na Atlantiku biti mirnija od proseka.
„Iako to zvuči kao dobra vest, za Centralnu Ameriku to znači mnogo manje padavina i potencijalne uslove za sušu“, upozorava profesorka Stivens.
Veća je i verovatnoća za suše i šumske požare u delovima Australije, Indonezije i severa Južne Amerike, što dovodi do pada poljoprivredne proizvodnje i smanjenja globalnih zaliha hrane.
„Pred nama su ogromne humanitarne posledice“
Zatvaranje Ormuskog moreuza već remeti distribuciju đubriva, čija je cena porasla. To će uticati na prinose u narednim mesecima, uz smanjenu ponudu hrane i više cene.
„Već imate više ljudi koji žive u siromaštvu, a ako dođe do smanjenja prinosa zbog suše ili poplava [izazvanih El Ninjom], to dodatno podiže cene.“
„Zato ove godine možemo očekivati veoma ozbiljne humanitarne posledice, posebno ako se kriza na Bliskom istoku nastavi“, rekla je profesorka Stivens.
Iako su direktni uticaji na vreme u Velikoj Britaniji manje izvesni, klimatski naučnici iz britanskog Met Office-a navode da godine sa El Ninjom predstavljaju jedan od faktora koji povećavaju rizik od hladnijih zima u toj zemlji.
Srbija Danas/BBC
