ЧУДО НА БЕОГРАДСКОМ ЦЕНТРАЛНОМ ГРОБЉУ: Кад су отворили гроб и угледали тело, свештеници и родбила се следили: "Својим очима сам видео..."

На Централном гробљу у Београду 2017. године, извршена је ексхумација тела Ђорђа Божовића Гишке, некадашњег команданта Српске гарде и његових родитеља, оца Гавре и мајке Милене.

Ковчег са Гишкиним телом извађен је тада ујутру око девет часова, а када је отворен, најужа родбина и радници који су изнели сандук запрепастили су се оним што су видели.

- Радници су га прво угледали, онда су ме позвали да видим. Шокирала сам се! Мој Ђорђе после 26 година није иструлио. Одмах су ми на памет пале речи монахиње која је била уз оца Тадеја до смрти. Она је пре неколико дана позвала моју ћерку када је сазнала за ексхумацију и рекла јој "Немојте, децо, да се изненадите када видите тело" - прича Гишкина сестра, Славица Божовић.

- Изгледало је као мумија. Кожа је била сасушена, донекле потамнела, али нигде није било трулежи. Видела сам му руке и тетиве на њима. Када су га радници пребацивали у метални сандук ништа се није померило... И сад ми одјекују у глави Ђорђеве речи “Бићу јачи мртав, него жив!” Ово је само потврда да све што је говорио истина. Бог га је благословио, ја то знам – рекла је Славица тада.

На централном гробљу била је и Тања Матић, супруга покојног Гишкиног друга Бранислава Матића Белог.

- Сви смо шокирали када је отворен ковчег. Његово тело је било цело. Једино је одело на неким местима пропало – рекла је Тања Матић.

Познати патолог, објаснио је феномен нетрулежног тела посе толико година и рекао да је у питању струјање vazdugha у гробу:

- То значи да је у гробници било струјања ваздуха и да је дошло до исушивања посмртних остатака, такозване мумификације, при чему су мекоткивне структуре очуване сасушене, скврчене... Тело изгледа као прегамент хартије и на њему могу да се региструју повреде од раније – рекао је тада истакнути патолог за Курир, додајући да су се овакви случајеви већ дешавали.

Протојереј Џомић: Својим очима сам видео, тело је било у води у гробници

- Својим очима сам видео да је иструлио дрвени сандук, да је иструлио и лимени сандук у коме је био, да му је тело било у води у гробници и да је сатрулила само тканина. Оно што није иструлило су он и дрвени крст на његовим грудима, с којим је био сахрањен и који сија као да је од злата. - речи су протојереја Велибора Џомића, који је држао опело 2017. године на сахрани некадашњег команданта Српске гарде Ђорђе Божовић Гишке, чије тело ни после 26 година од када је погинуо на ратишту у Госпићу није иструлило, као и сахрани његових родитеља Гавре и Милене.

Посмртни остаци троје Божовића испраћени су у селу Куче на гробљу Мартиника, у породичној гробници у селу Безјово код Подгорице, где је Гишкин отац Гавра 1953. подигао гробницу. Сахрани је тада присуствовао велики број рођака, сабораца и пријатеља, а међу њима су били и покојни бизнисмен Бранислав Брано Мићуновић, његов брат Божидар Мићуновић, бизнисмен Сава Џиги Грбовић, фудбалски менаџер и некадашњи пуковник "црвених беретки" Радојица Рајо Божовић, фудбалска легенда Душан Савић са супругом Марином Рајевић Савић, Звездан Терзић, директор ФК Црвена звезда...

Протојереј Џомић видео је и додирнуо Гишкино тело и он је објаснио да није непознато, али јесте реткост да се нађу нетрулежни земни остаци и да је реч о божјем знамењу. Он додаје да је очевидно је да је Гишка био под божјом врстом третмана и да је овај случај неки знак нама свима у овом времену.

- Није непознато да је Гишка био грешник и да је имао буран живот, али је многима непознато да је био и велики покајник. Да је под Острогом исповедао своје грехе код покојног архимандрита Лазара, игумана острошког, и да је стално говорио да му Господ буде милостив као оном покајаном разбојнику на Голготи, који је висећи на крсту поред Христа рекао: „Сети ме се, Господе, у царству своме“ - објаснио је протојереј за Курир и додао да је у Гишкиној породици сачувано Свето писмо које се скоро подерало од читања и на чијим је маргинама записивао своја размишљања о божјој речи.

Славица Божовић, Гишкина сестра, објаснила је зашто је Гишка пренет у Црну Гору 2017. године, 26 година од погибије.

- Причао је да му је срце остало на гробљу Мартиника када се први пут попео овде и видео споменик. Пошто је та гробница већ била пуна, Ђорђе је одлучио саградимо другу до ње, да пренесе оца и да и он буде ту сахрањен. Говорио је да је заљубљен у то гробље - казала је Славица Божовић.

Она је захвалила бројним рођацима и гардистима, као и Ђорђевом брату Брану Мићуновићу, што је помогао да се Гишкина жеља испуни и што се "безброј пута према њиховој породици понео као да је Ђорђе жив". Од капеле до гробнице ковчег у коме су Гишкини посмртни остаци, поред његових пријатеља, носио је и Марко Матић, син Бранислава Матића Белог.

Беседа свештеника на сахрани: Изашао да га огреје сунце

- И чуло се то већ на све четири стране света, нема потребе да вам говорим оно што ви већ сви знате, а што се догодило када је тај свештени, мученички гроб отворен, да је брат Ђорђе изашао поново да га огреје сунце - целокуп.

То је једно од божјих знамења у овом времену. Нећемо ми судити, али само говоримо оно што смо видели својим очима и оно што смо додирнули својим рукама, а додирнули смо живот, а не смрт - рекао је протојереј Џомић.