Чувајмо и славимо матерњи језик

Овај празник су тада установиле чланице организације Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО), чиме указују на значај поштовања једног од основних људских права – коришћење матерњег језика у свим приликама и очување језичке културе заједнице којој припадамо. Народ може да постоји без државе, али не и без језика, и зато је важно да га очувамо. Захваљујући томе што су у оптицају и ћирилица и латиница, Србија је једина земља на свету у којој можемо симултано да читамо два писма. 

Година 863.н.е. представља почетак словенске писмености и словенске мисије браће Ћирила и Методија, док се првим српским књижевним језиком сматра српскословенски, настао у 11. или 12. веку, убацивањем одређених карактеристика српског народног језика у старословенски. Данас се наш језик сматра једним од најлепших, а уједно и најтежих језика на свету.

ОДВАЈКАДА, ПА ДО ДАНАС – СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ ОДРЖАО

Граматику и јединствене српске изразе тешко науче и људи којима је овај језик матерњи, а посебно они из других говорних подручја. Глобално се сматра да је српски један од најсложенијих језика који постоји. Међутим, управо се у томе види његово богатство и оригиналност. Позајмљенице, акценти, бројна правила, али и одступања од истих, у себи носе дух различитих утицаја. Све то наш матерњи језик чини онаквим какав јесте данас и због чега се препознајемо свуда у свету.

Ћирилично писмо створено је по угледу на грчко уставно писмо одакле су узети знаци, а за гласове су осмишљене нове графеме. Најстарији сачувани писани споменици на ћирилици су Бугарски натпис из 943. године пронађен у Добруџи, у Румунији, а први српски споменик ћирилице је Мирослављево јеванђеље с краја 12. века. Ово јеванђеље представља један од најзначајнијих рукописа српске и јужнословенске, односно српско-словенске писмености. Проглашено је за културно добро од изузетног значаја 1979. године, а у јуну 2005. уписано је на листу УНЕСКО „Памћење света”. Реформу ћирилице касније је извршио Вук Стефановић Караџић почетком 19. века.

Историјски списи су забележили да је још у средњовековној српској држави у приморским местима осим ћириличног, циркулисало и латинично писмо, и то због претходне окупације од стране Рима. Иако се и народ у поморским центрима временом све више окретао ка глагољици, затим и ћирилици, ипак је латиница остала присутна. Одржала се и развила, посебно у савремено доба, и допринела да лингвистички и језички будемо богатији. 

ЗНАЧАЈ ОЧУВАЊА МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА

Језик је вредност целокупног друштва која се преноси са колена на колено и коју је важно сачувати. Треба уложити труд у језик који су нам преци оставили, за наредне генерације које долазе. У овоме се огледа социјална и друштвена одговорност читавог друштва. 

Домаћи лингвисти упозоравају да постоји велика претња за српски језик од стране енглеског. У жељи да очува не само своје матерње писмо и језик, већ и да допринесе заштити мултикултурализма и вишејезичности у целој држави и шире, Република Србија је 2006. године приступила Европској повељи о регионалним или мањинским језицима Савета Европе. На овај начин, Србија штити све активне мањинске језике који се традиционално користе у нашим крајевима, у образовању, медијима, управним и судским поступцима, економоском, друштвеном и културном животу.

За очување матерњег језика и традиције, залаже се и „дама у најбољим годинама”. Више од четири деценије, Ц кафа покреће разговоре и пружа нам врхунски квалитет, чиме показује посвећеност добрим, старим вредностима. Захваљујући мешавини домаће кафе снажног укуса, ароме и препознатљивог мириса, Ц кафа је радо виђен гост када се присећамо прошлих времена и топлих успомена, а присутна је и на породичним окупљањима када буди носталгију кроз приче са драгим особама.

Није важно да ли пишете латиницом или ћирилицом, матерњи језик исто звучи када га изговорамо. Зато треба да га негујемо, јер језик је оно што нас обележава и чини аутентичним. А разноликост наше земље огледа се управо у томе што вековима уназад користимо оба писма. Срећан Вам дан матерњег језика!