Да ли блокаде факултета могу да буду правни основ за давање статуса мировања? Професор Владан Петров о ситуацији на Универзитету - "Ниподаштавање професорског достојанства..."

Када је реч о 10 одсто високошколских установа које се и даље портиве онлајн настави и које не раде, Петров је за ТВ К1 рекао да је за њих то велики проблем и оценио да тим факултетима не би требало дозволити организовање пријемних испита и упис нових студената јер, како је истакао, не обављају оно на шта су по закону обавезни.

Одговарајући на питање где он држи консултације, Петров је рекао да консултације држи у свом кабинету у згради Правног факултета и да нема проблем са уласком на факултет.

"Не траже ми личну карту на улазу, то да се десило једном за мене би био крај. Што се мене тиче ја бих највероватније замолио некога да ми спусти радну књижицу и да одем са факултета. Не бих дозволио ту врсту ниподаштавања професорског достојанства", истакао је Петров.

Говорећи о изменама Статута Универзитета у Београду које се, како су пренели медији, односе на проширење права студената на статус мировања, Петров каже да није видео званичан текст измена статута, већ само оно што је објављено у медијима.

Петров је за Танјуг навео да је до сада статус мировања одобраван за индивидуалне ситуације као што су болест, одслужење војног рока, нега властитог детета, одржавање трудноће, а да је сада овом изменом то проширено једном, како је рекао, "безобазном" одредницом према којој се и због других околности које се нису могле избећи може тражити мировање.

Он је указао се поставља питање да ли блокаде факултета могу да буду правни основ за давање статуса мировања и да ли су оне могле бити избегнуте.

"Ја нисам прочитао званични документ, већ само у медијским написима. Поставља се питање коме то иде у прилог, ако је школска година суштински изгубљена, ако су студенти који су морали да се врате својим кућама или да почну да раде због свега што се дешавало, шта њима сад значи да добију годину мировања", рекао је Петров.

Према његовој оцени, ова измена Статута може бити највећа привилегија за оне који су учествовали у блокадама, а који су, како подсећа, и сами рекли да су одлучили да "жртвују" ову годину.

"Они ће имати право да траже мировање у неком тренутку, можда и у тренутку када виде да када почну испитни рокови не могу да испуне своје испитне обавезе, што ће бити врло вероватно", навео је Петров.

Он сматра да је реч о једној операционализацији ванредног стања које је, противно Уставу и Закону о високом образовању, установљено још почетком децембра.

Осврћући се на протест који су студенти који блокирају факултете најавили за 28. јун, Петров је оценио да је реч о врсти покушаја да се омете формирање Покрета за народ и државу.

-Управо је зато изабран Видовдан, као дан који је очигледно, према оном плану који сам погледао, апсолутно супротан свему ономе што Видовдан у нас Срба означава. Видовдан је изузетно снажан дан у ком се треба посветити много вишим, оноземаљским циљевима и вредностима -  истакао је Петров за Танјуг.

Према његовим речима, протести попут овог најављеног за Видовдан код велике већине грађана, који су можда чак и имали симпатије према студентима који блокирају факултете, неће произвести велики одзив, већ потпуно супротно.

 - Сигуран сам да ће надлежни државни органи функционисати у границама својих овлашћења и обезбедити да се тог дана мир и безбедност на улицама гарантује - додао је Петров.

Он сматра да је неопходно да се као друштво вратимо нормалним обавезама у високошколском образовању, с обзиром на то да је ту потребно учинити још неке веома важне помаке како би се ситуација нормализовала.