Да ли у Србији има разлог за страх због промене климе? Суперћелијске олује и нагле промене из суше у поплаве све чешћа појава
Почетком седмице Србија и Београд нашли су се на удару веома снажних грмљавинских олуја и непогода, а највећу штету причинио је оркански ветар. Широм Војводине и у Београду причињена је и материјална штета. Оркански ветар обарао је древећа и кранове, разбијао прозоре, а велика штета нанета је и пољопривредним и ратарским културама. Олуја је у престоноци повредила 8 осбоба.
Добра вест је да је дошло до стабилизације времена и наредних дана нема опасности од нових непогода. Иако се време смирило, а ових дана уживамо и у више него угодном, страх од олуја код многих људи се повећао, а многи се питају да ће оне бити у будућности оне постати наша скоро па свакодневница и да ли су ове појаве везане за климатске промене.
Иначе, временске непогоде потпуно су природна појава и доказ моћи природе и да је природа јача од човека.
Кима се мењала од самог настанка Земље и мењаће се и у будућности. Да би се клима променила потребан је низ од неколико хиљада, па стотина хиљада година. У односу на период од преко 150 година, данашња клима донекле је нешто другачија него онда и то захваљујући човеку и индустрилизацији. Човек је свакако у последњих неколико деценија променио своју микроклиму, што показују и мерења температуре која је у константном порату од краја седамседесетих година двадестог века. Да ли је човек успео да промени и глобалну климу, то ћемо оставити стручњацима који се тиме баве. Једни кажу да, други не и да се клима није променила и да ће остати оваква и наредних векова.
Ипак, сведоци смо све више екстремних појава како у свету, тако и у Србији и региону. Сетимо се само не тако давне 2014. године и разорних поплава. Такве поплаве догађају се једном у хиљаду година, али могуће да постану чешће, па тако да се на тако великом простору догаћају једном у 50, па и десетак година, док на локалном ниво такве поплаве се догађају бар једном у неколико година. Сличне је ситуација и са сушом. Србија и даље памти 2007. 2012. 2015. 2017. годину. Температуре су биле екстремно високе, а месецима падавине су биле у дефициту, па је највећу штету претрпела пољопривреда.
И наредних деценија наш регион налазиће се на удару разних временских непогода. Оно што би могло да буде чешћа појава, јесу нагли прелази од суша до поплава и обрнуто.
Температуре ће наставити да расте, а самим тим у атмосфери ће бити више влаге, па је и већа шанса за јаке грмљавинске олује.
У летњем делу године наша подручја биће честа на удару топлотних таласа, уз врелу ваздушну масу са севера Африке. Истовремено би продори хландијих ваздушних маса из Алпа на врелу подлогу дововодили до иделаних услова за ставарања снажних грмљавинских олуја каве су биле овог лета. Њих је било и у прошлости, биће их и у будућности, али могле би да постану екстремније и чешће.
Олује би у летњем делу године биле резервисане за копнени део Балкана (Словенију, Хрвстску, Србију), а током јесени и зиме за приморске пределе (Грчка, црмогорско, хрватско приморје, Далмација, Херцеговина). Медитеран последњих година постаје све топлији, што ствара идеалне услове за моћне олује током јесењих месеци, а у последњих 20 година скоро сваке године долази до формирања Медикана (Медицане), односно до формирања Медитеранских урагана, који се од оних тропских разликује по знатно мањим димензијама и јачинама, али када ударе о копно неког подручја (Грчка, Тунис, Алжирм Либија, Египат, Шпанија, Италија, Малта, Кипар, Црна Гора, Хрватска, Албанија) направе разорне штете. Срећом, Србија је заштићена од оваквих олуја и не постоји опасност од удара таквих система код нас. Када су олује у питању, у Србији су оне честа појава током пролеећних и летњих месеци.
Током летњег дела године басен Медитерана рањив је на разорне шумске пожаре, које настају услед вишемесечних суша и врло високих температура што и јесте одлика Медитерана у летњем делу године, али су ове појаве последњих година израженије, а топлотни таласи са екстремним температурама у будућности би били чешћи, самим тим и велики пожари. Посебна опасност након шумских пожара јесте огољено и спаљено тло, па када наступе обилни пљускови, настану разорне бујице и поплаве.
Нажалост, Србију су крајем јуна и почетком јула захватили катастрофални шумски пожари, који су причинили праву катастрофу на југу и истоку, али и деловима западне Србије, а изгорело је више стотина објеката.
Дакле, наш регион налази се на раскршћу многих ваздушних маса и система. Тако преко нашег подручја продиру влажне ваздушне масе са запада и са Атлантика и Јадрана и њима можемо да захвалимо на умерености наше климе, што није случај у Северној Америци или Азији, где на истим ширинама преовладава знатно оштрија клима. Такође, преко нашег региона може продрати и врела ваздушна маса из Сахаре или ледена из Сибира. Сви ови системи диктирају време нашег подручја, као што је случај и са положајима циклона, антициклона и других система.
На крају можемо да закључимо да појаве које нас очекују у будућности, су све оне појаве које су догађале и у прошлости код нас (торнадо, пијавица, снежна мећавам, суперћелијска олуја, шумски пожари, поплаве, суше...), али да би могле бити учесталије и нешто екстремније. Иначе, скоро свака данашња појава може да се забележи телефоном, па отуд чести изрази да нека појава није никада до сада виђена, а постоје записи да је торнадо подигао читаву композицију воза у Славонији крајем 19. века, или да је орканска кошава подизала песак из Делиблатске пешчаре и затрпала воз на линији Панчево - Вршац, или ако се вратимо у блиску прошлост видећемо снимке торнада из Сомбора, Јагодине, Бежанијске косе, или снимак разорног града који је направио велику штету у Панчеву 2017. године или нпр. медитерански ураган који је пре 15 година директно са Јадранског мора погодио Херцег Нови и Дубровник и донео ветрове од 230 км/х, али и прелазак "ока"односно средиша циклона. Не тако ретка појава током јесени и зиме су и морске пијавице (торнадо изнад водене површине) које се са Јадранског мора обруше на подручје од Истре, па све до југа Далмације и црногорског приморја, а иако ретке, могуће су чак и током летњих месеци.
Дакле, све ово указује да је приода јача од човека и да је на нама да јој се прилагодимо и што више умањимо њене негативне последице, што није случај у пракси. Када се екстремне падавине догоде и у некој много развијеној земљи, поплаве погоде та подручја, али су последице далеко мање, што често није случај на нашем подручју, а као лош пример јесте неконтролисана сеча шуме, бацање смећа, пресмеравање речних корита, нелегална градња и онда када дође до неке јаче непогоде, настану разорне последице исте.
Србија Данас/Телеграф
