Да ли у Србији имамо најезду поскока? Стручњак саветује како да поступите ако налетите на највеће отровнице у Европи

Познати змијоловац Владица Станковић на друштвеним мрежама често објављује снимке интервенција и хватања змија широм Србије. 

Због све већег броја оваквих случајева, Владица је говорио о томе да ли грађани Србије имају разлога за забринутост и каква је реална ситуација на терену. Он нас је одмах подсетио на интервенцију од пре десетак дана, када је из једне породичне куће у Србији извлачио управо поскока.

"Иначе, у мом послу 97 одсто свих интервенција чине неотровне змије, док се у свега 3 до 5 одсто случајева ради о отровницама. Ипак, дешава се. Има поскока, има проблема по Србији, а ми смо ту да их решавамо како знамо и умемо.

То се дешава првенствено у сеоским кућама и викендицама где људи не бораве по 24 сата дневно. Тамо где нема сталног кретања, глодари први направе рупе и станишта. Змије се само надовежу на њих, користе њихове канале и прате извор хране. Када им се поклопе храна, вода и мир, оне ту бораве и то постане њихово привремено станиште", објашњава нам искусни ловац.

Како даље наводи, последње хватање поскока догодило се у околини Прокупља, али истиче да не постоји једно подручје у Србији где их има највише, већ да се могу појавити свуда где им климатски услови одговарају.

"Конкретно, овај случај је био из околине Прокупља. Тамо их има, као и у осталим деловима Србије, осим у Београду и Војводини где их нема. Нормално је да отровнице постоје у природи. Поскоци се налазе на надморским висинама од 200 па све до 2.200 метара. Негде их има више, негде мање, али то је сасвим уобичајена појава сваке године", истиче даље Владица.

Према његовим речима, у Србији обитавају три врсте отровница – поскок, шарка и шарган.

"Поскок је наша најпознатија и најјача отровница, не само код нас него и у Европи. У просеку нарасте од 70 до 80 центиметара, мада у неким кањонима, где немају природних непријатеља, могу да се нађу и крупнији примерци који одскачу од просека. Поред њега, имамо и шарку, која се среће изнад 600 метара надморске висине, као и планинског шаргана. Шарган је веома редак, угрожен и живи само на високим планинама попут Шаре или Проклетија", додаје.

Владица је објаснио и како треба реаговати у случају уједа поскока, наглашавајући да присебност мже бити од пресудног значаја.

"Пре свега, човек мора остати стабилан колико год је то могуће. Паника само одузима драгоцено време. Ујед се препознаје по две тачкице, а тада треба урадити истискивање места уједа, слично као код бубуљице. Треба избацити ту прозирну или беличасто-жућкасту течност; тиме себи помажете и до 60 посто у том тренутку. Важно је пити доста воде, без алкохола, и јавити се најближој здравственој установи. Ако сте сами у природи, најбитније је да одмах јавите своју тачну локацију, јер ако дође до несвестице, нико неће знати где да вас тражи", прича нам он.

Он је упутио и апел грађанима да никако не покушавају сами да хватају змије, посебно када су деца у питању.

"Деца су ту посебно критична категорија јер су радознала и не знају за последице. Ако наиђете на змију, само се склоните - нека свако иде својим путем. Ако је ушла у кућу или ауто, позовите стручно лице. Ја сам доступан 24 сата дневно, било да је дан или ноћ. Људи пишу на Инстаграму, Вајберу, Фејсбуку... Увек се јавим да помогнем саветом или интервенишем, јер стршљени су, рецимо, десетак пута опаснији од змија, али страх од змија је увек присутнији", прича он.

Говорећи о свом послу, Владица је објаснио да иза његовог смиреног приступа стоји дугогодишње искуство и велико поштовање према животињама са којима ради.

"Што се мене тиче, то је ствар дугогодишњег искуства. Бавим се овим послом много година и, иако ниједна интервенција није иста, увек препознам ситуацију и знам како да одрадим посао. Не осећам страх, али осећам велико поштовање према тим животињама. Радим свој посао професионално и то је суштина", закључио је змијоловац Владица.