Da li u Srbiji imamo najezdu poskoka? Stručnjak savetuje kako da postupite ako naletite na najveće otrovnice u Evropi

Poznati zmijolovac Vladica Stanković na društvenim mrežama često objavljuje snimke intervencija i hvatanja zmija širom Srbije. 

Zbog sve većeg broja ovakvih slučajeva, Vladica je govorio o tome da li građani Srbije imaju razloga za zabrinutost i kakva je realna situacija na terenu. On nas je odmah podsetio na intervenciju od pre desetak dana, kada je iz jedne porodične kuće u Srbiji izvlačio upravo poskoka.

"Inače, u mom poslu 97 odsto svih intervencija čine neotrovne zmije, dok se u svega 3 do 5 odsto slučajeva radi o otrovnicama. Ipak, dešava se. Ima poskoka, ima problema po Srbiji, a mi smo tu da ih rešavamo kako znamo i umemo.

To se dešava prvenstveno u seoskim kućama i vikendicama gde ljudi ne borave po 24 sata dnevno. Tamo gde nema stalnog kretanja, glodari prvi naprave rupe i staništa. Zmije se samo nadovežu na njih, koriste njihove kanale i prate izvor hrane. Kada im se poklope hrana, voda i mir, one tu borave i to postane njihovo privremeno stanište", objašnjava nam iskusni lovac.

Kako dalje navodi, poslednje hvatanje poskoka dogodilo se u okolini Prokuplja, ali ističe da ne postoji jedno područje u Srbiji gde ih ima najviše, već da se mogu pojaviti svuda gde im klimatski uslovi odgovaraju.

"Konkretno, ovaj slučaj je bio iz okoline Prokuplja. Tamo ih ima, kao i u ostalim delovima Srbije, osim u Beogradu i Vojvodini gde ih nema. Normalno je da otrovnice postoje u prirodi. Poskoci se nalaze na nadmorskim visinama od 200 pa sve do 2.200 metara. Negde ih ima više, negde manje, ali to je sasvim uobičajena pojava svake godine", ističe dalje Vladica.

Prema njegovim rečima, u Srbiji obitavaju tri vrste otrovnica – poskok, šarka i šargan.

"Poskok je naša najpoznatija i najjača otrovnica, ne samo kod nas nego i u Evropi. U proseku naraste od 70 do 80 centimetara, mada u nekim kanjonima, gde nemaju prirodnih neprijatelja, mogu da se nađu i krupniji primerci koji odskaču od proseka. Pored njega, imamo i šarku, koja se sreće iznad 600 metara nadmorske visine, kao i planinskog šargana. Šargan je veoma redak, ugrožen i živi samo na visokim planinama poput Šare ili Prokletija", dodaje.

Vladica je objasnio i kako treba reagovati u slučaju ujeda poskoka, naglašavajući da prisebnost mže biti od presudnog značaja.

"Pre svega, čovek mora ostati stabilan koliko god je to moguće. Panika samo oduzima dragoceno vreme. Ujed se prepoznaje po dve tačkice, a tada treba uraditi istiskivanje mesta ujeda, slično kao kod bubuljice. Treba izbaciti tu prozirnu ili beličasto-žućkastu tečnost; time sebi pomažete i do 60 posto u tom trenutku. Važno je piti dosta vode, bez alkohola, i javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi. Ako ste sami u prirodi, najbitnije je da odmah javite svoju tačnu lokaciju, jer ako dođe do nesvestice, niko neće znati gde da vas traži", priča nam on.

On je uputio i apel građanima da nikako ne pokušavaju sami da hvataju zmije, posebno kada su deca u pitanju.

"Deca su tu posebno kritična kategorija jer su radoznala i ne znaju za posledice. Ako naiđete na zmiju, samo se sklonite - neka svako ide svojim putem. Ako je ušla u kuću ili auto, pozovite stručno lice. Ja sam dostupan 24 sata dnevno, bilo da je dan ili noć. Ljudi pišu na Instagramu, Vajberu, Fejsbuku... Uvek se javim da pomognem savetom ili intervenišem, jer stršljeni su, recimo, desetak puta opasniji od zmija, ali strah od zmija je uvek prisutniji", priča on.

Govoreći o svom poslu, Vladica je objasnio da iza njegovog smirenog pristupa stoji dugogodišnje iskustvo i veliko poštovanje prema životinjama sa kojima radi.

"Što se mene tiče, to je stvar dugogodišnjeg iskustva. Bavim se ovim poslom mnogo godina i, iako nijedna intervencija nije ista, uvek prepoznam situaciju i znam kako da odradim posao. Ne osećam strah, ali osećam veliko poštovanje prema tim životinjama. Radim svoj posao profesionalno i to je suština", zaključio je zmijolovac Vladica.