Данас је дан Светог Харалампија, свеца за којег се верује да има исцелитељске моћи: Према предању ако се ово деси, биће среће цео живот

У време сурових прогона хришћана под влашћу цара Септимија Севера, Свети Харалампије је одбио да се скрива од прогонитеља. Уместо бега, он је мирно сачекао своје мучитеље, предајући се у њихове руке са потпуним поверењем у божанску промисао. Записи о његовом страдању сведоче о невероватној суровости којој је био изложен; џелати су му у једном тренутку чак и кожу одрали, али старац није поклекао нити се одрекао своје вере. Његова челична снага и мирноћа пред смрћу толико су потресле присутне незнабожце да су многи од њих истог часа пригрлили хришћанство, а међу њима је била и царева ћерка Галина.

Дирљив завршетак овоземаљског живота мудрог старца забележен је у предању које каже да је Харалампије, стојећи на губилишту, опростио својим мучитељима. У својој последњој молитви није тражио освету, већ је од Бога молио здравље и душевно спасење за све људе. Прича се да је светитељ предао душу Богу тренутак пре него што је џелатов мач дотакао његов врат, а његово тело је касније часно сахранила управо принцеза Галина.

Данас се Свети Харалампије слави као крсна слава, али и као велики исцелитељ чијим се моштима приписују чудотворна дејства. У народу је дубоко укорењено веровање да овај светитељ бди над болеснима, па је обичај у многим крајевима Србије да мајке на овај празник одводе децу у цркву како би се помолиле за њихово здравље и напредак. Такође, овај дан се сматра идеалним за посету лекару, јер се верује да ће светитељ помоћи у проналажењу лека и брзом опоравку.

Посебно интересантно веровање везује се за најмлађе чланове породице. Према речима старијих, дете које баш на данашњи дан изгуби свој први зуб или му пак никне нови, биће под посебном заштитом Светог Харалампија. Таквом детету је, према народном предању, загарантована срећа током читавог живота, јер га прати благослов овог мудрог и милостивог старца.