СУТРА ЈЕ ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ХРИШЋАНСКИХ ПРАЗНИКА: За ово сигурно нисте знали, пред Ђурђевдан обавезно урадите СЛЕДЕЋЕ СТВАРИ
Српска православна црква и њени верници прослављају Светог Георгија, једну од најчешћих српских слава. Овај светац је један од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру.
Веома је слављен код Срба, и најчешће га називају Свети Ђорђе или Свети Ђурађ. Многи га славе као крсну славу, а Српска православна црква га прославља чак два пута годишње. Ђурђевдан је у календару обележен црвеним словом, односно као заповедни празник.
Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном), а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија - Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном).
На икони која осликава Ђурђевдан је свети Георгије приказан на коњу како убија аждају. Други приказ је свети Георгије као војник са копљем у руци. У нашем народу се оваква представа зове Ђурђиц и везана је за славу Ђурђиц.
СУТРА ЈЕ ВЕЛИКИ ПРАЗНИК ЂУРЂЕВДАН! Да ли га славите посног или мрсног? ЕВО шта каже Црква
ДАНАС ЈЕ ПОБУСАНИ ПОНЕДЕЉАК! Ево како је овај празник добио назив - не заборавите ОВО да урадите!
СТАРИ СРПСКИ ОБИЧАЈИ: Ево шта свака домаћица МОРА да уради на Велики петак пре него што почне са бојењем!
После Божића, Ђурђевдан је празник са највише обичаја.
Ујутру се умијте водом за здравље, сигурност и љубав
Ујутру се сви редом умивају водом: деца – "да буду здрава као дрен", девојке – “да се момци грабе око њих”, старији – “да буду здрави”, домаћин – “да му кућа буде добро чувана” – сваки према својим потребама и жељама.
Велику важност има и купање на реци, пре сунца (понекад се у реку бацају венци од разног цвећа, или се сипа млеко). Да би били здрави и јаки, људи су се китили цвећем и биљем, опасивали се врбовим и дреновим прућем.
Негде су се млади љуљали на дреновом дрвету, “да би била здрава као дрен”, а девојке су се ваљале по зеленом житу, “да би им коса расла као жито”. Посебно је за ове обичаје значајно биље (попут селена, коприве, врбе, дрена, зелене пшенице…), којим се људи и жене ките, или “причешћују” или потапају у воду, у којој ће се купати, или се по њима ваљају, или (ако је дрво) љуљају.
Народ на Ђурђеведан, рано пре зоре, одлази у природу заједнички на “ђурђевдански уранак“, на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке. За ово се припреми јело и пиће – обавезно се припреми јагње на ражњу а они који су за то задужени, оду много раније на заказано место и отпочну са припремама тако да се ражањ већ увелико окреће кад остали дођу, па песма, смех и забава трају и до поподневних сати.
На Ђурђевдан не ваља спавати, “да не би болела глава“, а ако је неко спавао “онда на Марковдан да спава на том истом месту”.
Магијски лов на мушкарце
Магијом су се бавиле девојке пред удају. Тај, такозвани, магијски лов на мушкарце, зависио је од места до места. Понегде су брале помамник, да би се момци за њима помамили и "навалу" да би мушкарцима биле драже.
Ритуал за богатство
Чудесну моћ има и струк кукурека убран на Биљни петак - петак уочи Ђурђевдана, али на место одакле је ишчупан обавезно треба ставити парче хлеба.
Венац од тог кукурека некада се стављао овцама око врата, али се данас практикује пресовање у пословним књигама, уџбеницима, под тастатуром, односно испод сваког предмета који помаже у стицању материјалног богатства.
Током вечери, треба поново отићи на место где је убрана ова чудесна биљка, запалити ватру и чекати поноћ. Тада се, тврде они који су томе присуствовали, на небу појави кратка бљештећа светлост која свакога ко је види убрзо учини богатим.
Верује се и да уочи Ђурђевдана, домаћица у посуду пуну воде треба да стави разно пролећно биље, дрен, здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, као и чуваркућу која је остала од Ускрса.
То се затим стави под ружу у башти да преноћи, а ујутру се сви редом умивају водом: деца - "да буду здрава као дрен", девојке - "да се момци грабе око њих", старији - "да буду здрави", домаћин – "да му кућа буде добро чувана"... Сваки према својим потребама и жељама.
У многим крајевима обичај је и да увече уочи Ђурђевдана или на сам дан али пре зоре, неко од укућана накида зелених гранчица у најближој шуми и њима окити врата и прозоре на кући и осталим зградама, и капије. То се чини да би година и дом били берићетни, "да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору".
Такође, оплету се венчићи од "ђурђевског цвећа": ђурђевка, млечике и другог, и њиме се оките улазна врата на дворишту и кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину, до следећег Ђурђевдана. Многи праве крстове од лесковог прућа и стављају их по њивама, баштама и зградама - "да би се сачували од града".
Традиционално кићење капија, ограда, врата, прозора, кућа, стаја и торова биљем за Ђурђевдан није у српском народу, како би се то површно дало закључити - тек пуки верски обичај обележавања једног од најпопуларнијих православних празника. Осим верског обреда, као терапије за душу, ђурђевданско кићење најразноврснијим, али тачно одређеним дрвенастим, зељастим или цветним биљкама, има јасну улогу и у очувању здравог тела, па и (из)лечењу. Када се биљке којима је домаћин окитио своје домаћинство сасуше, одлажу се и чувају током целе године ради напретка у кући, као заштитници поседа али, превасходно, за справљање окрепљујућих еликсира или чајева за лечење неких болести.
Хајдучки састанак
Раније су хајдуци напуштали своја склоништа у којима су се скривали током зиме да би одлазили у шуму на заказано место како би отпочели хајдуковање. Стога у народу и постоји изрека “Ђурђевданак- хајдучки састанак.”
Ђурђевдан је најчешћа слава код Рома, а на тај дан јагњетина је обавезни дио празничне трпезе. Осим Ђурђевдана, овом светитељу православни хришћани чине помен и 16. новембра - на Ђурђиц, дан преноса моштију у цркву у Лидији, Георгијевом родном месту. На иконама за тај празник светац није на коњу већ стоји на земљи.