Данас је Јовањдан, велика српска слава и црвено слово у календару: Ови обичаји се поштују без изузетка, а ево зашто се баш на овај празник склапају кумства

Међу српским славама заузима посебно место, јер се по бројности сматра четвртом, обележена је црвеним словом у календару и долази одмах после Крстовдана и Богојављења.

Осим Господа и Пресвете Богородице, само Свети Јован се прославља више пута у току године. На тај начин црква указује на духовну величину његове личности и незамењиви удео у искупитељском делу Господа Исуса Христа.

Свети Јован је крстио Исуса Христа и отуда назив Крститељ. Он је једини од пророка коме је било дато да може руком да покаже Онога чији је долазак пророковао, те је назван и Пророком. А предање га назива Претечом пошто је проповедао долазак Месије.

Свети Јован родио се у дому благочестивих и побожних људи, првосвештеника Захарије и његове жене Јелисавете. Већ старци, од Бога измолише дете, које је касније послужило светој тајни крштења. Овај светитељ, провео је своју младост у пустињи, а потом је почео да позива народ на покајање.

Изузетне моралне чистоте, од Бога је добио дар да може да крштава људе и ослобађа их њихових грехова. Без страха је критиковао и народ и старешине, а његова љубав према истини и правди на крају га је одвела у смрт.

У српском народу Свети Јован ужива посебно поштовање - његово име се обавезно призива при склапању кумства и побратимства, а многе породице га славе и као крсну славу. Данашњи празник назива се Сабором јер се верници окупљају у црквама у част Светог Јована Крститеља, који се празнује више пута током године, али се управо данас обележава уз највећи број свечара.

Обичаји и веровања

Наши преци су веровали да се баш на дан Светог Јована дешавају разна чуда уз помоћ овог светитеља, па отуд потиче мноштво народних обичаја везаних управо за овај дан. На Јовањдан верници, по могућству, у руке не узимају нож, у знак сећања на страдање Јованово. Деци се на овај дан не даје ништа што је црвене боје. Ни јабука, нити сок. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.

У народу постоји обичај да се људи на Светог Јована братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења. Верници врло често дају Јованово име деци, и код православаца и код католика. Православци славе крсну славу Светог Јована, а католици обично славе имендан.