Данас је Свети Сава, ове обичаје обавезно морате испоштовати - Посебно је важно да погледате у небо, јер ће вам рећи каква нас година чека
Свети Сава, обележава се у част првог српског архиепископа. Овај дан има богату историју и дубоке корене у народној традицији. Његово име носи образовање, а кроз векове је постао симбол просветитељства и културног идентитета. У црквама се тог дана служе литургије, а свештеници благосиљају вернике и децу, подсећајући их на вредности које је Сава преносио – веру, знање и међусобно поштовање.
Према народним обичајима, данашњи дан прати више ритуала и симбола. Људи верују да временски услови тог дана могу најавити каква ће бити наредна година. Сунчано време сматра се добрим знаком, док облачно или ветровито време носи упозорење да треба бити опрезан. У неким крајевима Србије постојали су и стари обичаји заштите стоке и домаћинстава веровало се да одређене боје и симболи могу привући или одбити зле силе.
Жене тог дана смеју да раде кућне послове, а чак је пожељно да се обави велико спремање.
Рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко. Одрекао се световног живота и замонашио веома млад, око 1192. године, на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон.У Србију се вратио 1208. године да потпуно измири завађену браћу. Бавио се просветитељским радом преносећи основне верске и световне поуке.
Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку са ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију.
Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.
Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.
Савин култ је у народу био јак због чега је у време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.
Празник Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца.
После полувековне забране, 1990. године поново се обележава као школска слава. Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева.
Данашњи дан посебно је везан за образовање. По традицији, деца тог дана уче стихове, песме или приче о Светом Сави, што симболизује тежњу ка знању и образовању. Школе широм Србије организују приредбе, рецитације и представе, подсећајући ученике на важност школовања и вредности које су уткане у српску културу. Свети Сава се сматра заштитником школа, учитеља и ученика, па је његова симболика увек присутна у просветним институцијама.
Поред верског и образовног значаја, овај дан је и прилика за породична окупљања. Породице припремају оброке, често постећи у знак поштовања према светитељу. Иако није строго обавезно, пост је вид оданости и духовног усмерења. Породичне традиције укључују молитве, дељење хране и заједничке разговоре о вредностима које Свети Сава симболизује мир, поштовање и солидарност.
