Данас се обележава Дан примирја у Првом светском рату
Комеморативном церемонијом и полагањем венаца данас ће на Француском гробљу у Београду бити обележен Дан примирија.
Како је најављено, церемонији ће присуствовати амбасадорка Француске у Србији Кристин Моро која ће, између осталог, прочитати и говор државног секретара за борачка питања и очување сећања Жан - Марка Тодескинија.
Почасти борцима палим у Првом светском рату одаће и председник Србије Томислав Николић, премијер Александар Вучић, министар спољних послова Велике Британије Борис Џонсон, чланови Владе Србије, градски челници.
Током церемонији ученици Француске и Немачке школе у Београду читаће имена двадесеторице војника сахрањених на Француском гробљу у Београду, уз имена оних који су погинули за Француску од прошлог 11. новембра.
Крај Првог светског рата
Први светски рат, који је иза себе оставио 20 милиона погинулих и 20 милиона рањених, окончан је потписивањем примирја 11. новембра 1918. године у Француској.
Звона широм Француске
Примирје је потписано у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоса усред шуме близу раскршћа Ретонд код града Компиењ у 5.15 сати ујутру, а истога јутра у 11 сати звона широм Француске огласила су да је и последња непријатељска сила, Немачка, потписала капитулацију.
Немачку делегацију предводио је цивил Матијас Ерцбергер, кога су немачки националисти убили као "издајника" у атентату 1921. године, а у делегацији су још учествовали генерал Фон Винтерфелдт и капетан Фанселов.
У савезницкој делегацији, поред марсала Фоса, седели су Сер Рослин Вемис, адмирал Британске ратне морнарице, и француски генерал Максим Веиган.
Немачка армија је добила петнаест дана да се повуче са територије Алзаса и Лорене и 30 дана да напусти леву обалу Рајне.
Било је предвиђено да потписано примирје вази само 36 дана, али је оно било редовно обнављано све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919.
Балканско полуострво
Војна гробља
Француско војно гробље у Београду је део некропола и војних гробаља која се налазе на Балкану у Софији у Бугарској, на Крфу, "Зејтинлику", и "Поликастру" у Грчкој, у "Корчи" у Албанији, у Скопљу и Битољу у Македонији.
Гробља у региону подигнута су захваљујући Француској мисији за матичну службу у балканским земљама под надзором француског дипломатског представника у Београду Клеман-Симона у сарадњи са властима Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Овај споразум је много познатији у српској историји од самог дана примирја зато што је њиме прекројена карта читавог балканског региона и целе централне и југоистоцне Европе.
На Балкану се борило 300.000 војника, од којих се 50.000 никад није са њега вратило.
Скоро 400 њих је сахрањено на Француском војном гробљу у Београду, похрањено у 280 гробова и две костурнице у којим се у свакој налазе тела 49 и 46 војника од којих су неки идентификовани, а неки нису.
Клеман-Симон је званично отворио гробље у Београду на дан француског националног празника, 14. јула 1923, на коме леже војници погинули у Београду, Хоргошу, Кикинди, Новом Саду, Суботици, Смедереву, Винковцима и Земуну.
Комеморативни споменик у облику стуба од мермера из Тополе подигнут је исте године захваљујући специјалном кредиту које је одобрио министар за војне додатке.
Гробље је опасано зидом и оградом 1930. године, а споменик је добио постоље од бетона и мермера.