Данас се обележава спаљивање моштију Светог Саве: Пламен на Врачару осветлио срца верника
На данашњи дан 1594. године на Врачару су спаљене мошти Светог Саве по наређењу Синан-паше, у покушају да се угуши српски устанак и сломи симбол вере и идентитета.
Мошти Светог Саве, једног од најзначајнијих личности српске историје и духовности, оснивача самосталне Српске православне цркве (СПЦ), првог српског архиепископа, просветитеља и зачетника српске књижевности, почивале су од 1237. године у манастиру Манастир Милешева. Свети Сава био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, родоначелника династије Немањића.
Спаљивању његових моштију, 1594. године, претходио је велики устанак Срба у Банату који је предводио Свети Теодор Вршачки. Устаници су у борби против Османлија носили иконе Светог Саве као симбол вере, слободе и националног јединства.
Турски султан Мехмед III наредио је великом везиру Синан-паши да угуши побуну по сваку цену. Знајући колики значај Свети Сава има за српски народ, Синан-паша наредио је да се његове мошти из Милешеве пренесу у Београд и јавно спале, како би се сломио дух побуњених Срба.
Ковчег са моштима пренет је кроз Србију до Београда, а спаљивање је извршено на простору тада познатом као Врачарево поље. Турци су желели да што више људи види тај чин, укључујући Србе са обе стране Дунава, како би застрашили народ и уништили култ Светог Саве, као и симбол српске вере, традиције и државности.
Иако су мошти спаљене, култ Светог Саве и Светосавље наставили су да живе кроз векове и постали један од темеља српског идентитета. Управо због тога, чин спаљивања имао је супротан ефекат - додатно је учврстио поштовање према Светом Сави међу Србима.
Тачно место спаљивања моштију ни данас није са сигурношћу утврђено. Сматра се да се догађај одиграо на подручју данашњег Врачара, где је касније подигнут монументални Храм Светог Саве, један од највећих православних храмова на свету. Ипак, поједини историчари сматрају да је место спаљивања било нешто даље од локације на којој се данас налази храм.
На исти датум, 1895. године, основано је Друштво за подизање Храма Светог Саве на Врачару, а за првог председника изабран је митрополит Михаило Јовановић. Четрдесет четири године касније, 1939. године, освећени су темељи храма, чиме је започета реализација једног од најважнијих националних и духовних пројеката српског народа.
Постоје и предања да мошти Светог Саве нису у потпуности уништене. Према појединим тврдњама, део моштију је сачуван и данас се налази у Манастир Ждребаоник, мада за то не постоје поуздани историјски докази.
Занимљиво је да је лик и дело Светог Саве вековима надахњивао српски народ, па је управо он постао заштитник школа, ученика и просвете. Данас се Савиндан, 27. јануара, обележава као школска слава широм Србије и Републике Српске.
