Данас славимо два празника у истом дану – Благовести и Велики уторак: Ево шта каже типик о посту на данашњи дан, посебно обратиите пажњу на једно правило
Данас се у православном календару поклапају два снажна и симболички потпуно различита празника – Благовести, дан радосне вести, и Велики уторак, део Страсне недеље који нас уводи у дане туге и тишине пред Васкрс.
Благовести значе радосно сазнање. По предању, Архангел Гаврило био је послат да Пресветој Богородици Марији донесе вест да је изабрана да роди Сина Божијег. Као знак ове свете поруке даровао јој је бели крин – љиљан, који је кроз историју постао симбол љубави, чистоте и невиности. Управо због тога овај цвет у нашем народу носи и назив „Богородичин цвет“.
Његова симболика је дубоко укорењена и у другим цивилизацијама – у старом Риму био је посвећен богињи Венери, док је у Египту означавао достојанство владара. Ипак, у хришћанству добија најузвишеније значење: три латице љиљана повезују се са Светом Тројицом, али и са особинама Богородице – невиности, скромности и побожности. Љиљан је вековима био присутан и у српској историји – на фрескама, одеждама владара и новцу Немањића, па чак и на круни Стефана Првовенчаног.
Народ је Благовести одувек обележавао посебним обичајима. Устајало се рано, често још у поноћ или у зору, а девојке су уочи празника сакупљале грање и ложиле велике ватре на брдима и раскршћима. Око ватре се окупљало цело село, а веровало се да прескакање пламена штити од уједа змија и доноси здравље током целе године.
Са друге стране, Велики уторак носи потпуно другачију атмосферу. Он припада Страсној, односно Страдалној недељи – последњим данима Васкршњег поста, када се верници припремају за највећи хришћански празник. Сви дани ове седмице називају се „велики“, а сваки има дубоко духовно значење.
На Велики уторак владају тишина и уздржање. Пост је иначе изузетно строг али је данас дозвољено због Благовести да једе риба. Дан се проводи у миру, молитви и размишљању о Христовом страдању које кулминира на Велики петак.
Цела седмица носи посебна правила и обичаје: на Велику среду завршавају се важни послови, негде се тада фарбају јаја, док је Велики четвртак посвећен сећању на Тајну вечеру и симболику смирења. На Велики петак, најтужнији дан у хришћанству, многи верници не једу ништа до изношења плаштанице, док се Велика субота проводи у посту и припреми за радост Васкрсења.
Зато је данашњи дан јединствен – у њему се сусрећу радост и туга, светлост и тишина. Благовести доносе наду и почетак спасења, док Велики уторак подсећа на жртву која је тој нади претходила. Управо у том споју крије се дубока порука вере – да после страдања долази васкрсење, а после таме – светлост.