Danas slavimo dva praznika u istom danu – Blagovesti i Veliki utorak: Evo šta kaže tipik o postu na današnji dan, posebno obratiite pažnju na jedno pravilo
Danas se u pravoslavnom kalendaru poklapaju dva snažna i simbolički potpuno različita praznika – Blagovesti, dan radosne vesti, i Veliki utorak, deo Strasne nedelje koji nas uvodi u dane tuge i tišine pred Vaskrs.
Blagovesti znače radosno saznanje. Po predanju, Arhangel Gavrilo bio je poslat da Presvetoj Bogorodici Mariji donese vest da je izabrana da rodi Sina Božijeg. Kao znak ove svete poruke darovao joj je beli krin – ljiljan, koji je kroz istoriju postao simbol ljubavi, čistote i nevinosti. Upravo zbog toga ovaj cvet u našem narodu nosi i naziv „Bogorodičin cvet“.
Njegova simbolika je duboko ukorenjena i u drugim civilizacijama – u starom Rimu bio je posvećen boginji Veneri, dok je u Egiptu označavao dostojanstvo vladara. Ipak, u hrišćanstvu dobija najuzvišenije značenje: tri latice ljiljana povezuju se sa Svetom Trojicom, ali i sa osobinama Bogorodice – nevinosti, skromnosti i pobožnosti. Ljiljan je vekovima bio prisutan i u srpskoj istoriji – na freskama, odeždama vladara i novcu Nemanjića, pa čak i na kruni Stefana Prvovenčanog.
Narod je Blagovesti oduvek obeležavao posebnim običajima. Ustajalo se rano, često još u ponoć ili u zoru, a devojke su uoči praznika sakupljale granje i ložile velike vatre na brdima i raskršćima. Oko vatre se okupljalo celo selo, a verovalo se da preskakanje plamena štiti od ujeda zmija i donosi zdravlje tokom cele godine.
Sa druge strane, Veliki utorak nosi potpuno drugačiju atmosferu. On pripada Strasnoj, odnosno Stradalnoj nedelji – poslednjim danima Vaskršnjeg posta, kada se vernici pripremaju za najveći hrišćanski praznik. Svi dani ove sedmice nazivaju se „veliki“, a svaki ima duboko duhovno značenje.
Na Veliki utorak vladaju tišina i uzdržanje. Post je inače izuzetno strog ali je danas dozvoljeno zbog Blagovesti da jede riba. Dan se provodi u miru, molitvi i razmišljanju o Hristovom stradanju koje kulminira na Veliki petak.
Cela sedmica nosi posebna pravila i običaje: na Veliku sredu završavaju se važni poslovi, negde se tada farbaju jaja, dok je Veliki četvrtak posvećen sećanju na Tajnu večeru i simboliku smirenja. Na Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu, mnogi vernici ne jedu ništa do iznošenja plaštanice, dok se Velika subota provodi u postu i pripremi za radost Vaskrsenja.
Zato je današnji dan jedinstven – u njemu se susreću radost i tuga, svetlost i tišina. Blagovesti donose nadu i početak spasenja, dok Veliki utorak podseća na žrtvu koja je toj nadi prethodila. Upravo u tom spoju krije se duboka poruka vere – da posle stradanja dolazi vaskrsenje, a posle tame – svetlost.
