ДАНАС СЛАВИМО СВЕТОГ МАРТИНА ИСПОВЕДНИКА: Остао је веран Господу до последњег даха!
СПЦ и православни верници данас обележавају светог Мартина Исповедника`
Постао је папа 5. јула 649. године баш у време јаросне распре православних с јеретицима монотелитима (једновољницима).
ВЕСТ КОЈА ДОДАЈЕ БОЈЕ ТМУРНОМ ЈУТРУ: Несвакидашња и лепа вест из Хитне помоћи, беба се родила на носилима
БИТНА И ВЕЛИКА ОДЛУКА ПРЕД СРБИЈОМ: Хоће ли бити повластица за вакцинисане и од чега зависи доношење овакве одредбе
ТМУРНО И КИШОВИТО ЈУТРО У СРБИЈИ: Температура ће драстично пасти, спремите се за обилне падавине и грмљавину
Тада је цар био Констанс ИИ, унук Ираклијев, а патријарх цариградски беше Павле. Да би успоставио мир у цркви сам цар написа књижицу Гипос, која би веома по вољи јеретика.
Папа Мартин сазваи је сабор од сто пет епископа, на коме је осудио царев закон. У исто време написа папа писмо патријарху Павлу молећи га да се држи чисте вере православне и да цара саветује, да се окане јеретичких мудровања.
То писмо разљути и патријарха и цара. И цар посла некога војводу Олимпија у Рим, да доведе папу везана у Цариград. Војвода се не дрзну везати папу, али наговори једног војника, да га мачем убије у цркви. Но када војник уђе у цркву с мачем скривеним, наједанпут ослепи.
Тако Промислом Божјим Мартин избеже смрт. У то време нападаху Сарацени на Сицилију, и војвода Олимпије оде у Сицилију, где и умре.
Тада сплетком патријарха-јеретика Павла цар посла другог војводу, Теодора, да веже и доведе папу под оптужбом, да он, папа, стоји у дослуху са Сараценима, и да не штује Пречисту Богоматер. Када војвода стиже у Рим и прочита оптужбу против папе, овај одговори, да је то клевета, да он нема никакве заједнице са Сараценима, противницима Хришћанства, "а пречисту Богоматер ако ко не штује и не исповеда и њој се не клања, да буде проклет и овога и онога века”.
Но то не измени одлуку војводину. Папа би везан и доведен у Цариград, где болан преболан лежаше дуго у тамници, мучен тескобом и глађу, док најзад не би осуђен на прогонство у Херсон, где поживе две године и сконча предав душу своју Господу, ради кога је много пострадао, 655. године. На две године пре њега умре окајани Павле.
И кад га цар посети пред смрт, он окрете главу дувару и плакаше исповедајући да је много грешио против папе Мартина, и молећи цара да Мартина ослободи.
