Дигитални линч у Србији: Да ли схватамо последице интернет таргетирања на друштвеним мрежама?
Интернет је постао главно бојно поље различитих друштвених и политичких ставова.
Протести у Србији, укључујући блокаде саобраћаја и противпротесте који се организују, показали су још једном колико брзо дигитални простор може да прерасте у полигон за таргетирање појединаца и група. Међутим, оно што често изостаје из сваке расправе јесте чињеница да таква пракса – без обзира с које стране долази – никада није оправдана.
Популарност страница, проблем коментара
Таргетирање на друштвеним мрежама, било да је реч о политичким неистомишљеницима, активистима или обичним грађанима, носи озбиљне последице. Популарност одређених страница и експлозија коментара у којима се етикетирају и нападају људи, показује колико друштво нема развијену свест о дугорочним последицама дигиталног насиља. Оно што се једном напише или подели на мрежама постаје део јавног простора и може утицати на живот појединца много шире од тренутног догађаја.
Деца уче једно, виде друго
Парадоксално је да истовремено учимо децу како је важно говорити против насиља, како у физичком тако и у дигиталном окружењу, а онда им у пракси шаљемо потпуно другачију поруку. Када се на мрежама појаве насилни постови у којима се појединци таргетирају као „присталице једне“ или „присталице друге стране“, деца виде да правила која им намећемо не важе за одрасле. Тако се руши поверење у образовне поруке и нормализује култура линча.
Законски оквир постоји
Са правног аспекта, у Србији већ постоји одређена регулатива која би могла да послужи као оквир за сузбијање оваквих појава. Закон о јавном реду и миру, Кривични законик, као и Закон о спречавању дискриминације, препознају говор мржње, угрожавање безбедности и подстицање на насиље као кажњива дела. Такође, у оквиру Закона о електронским комуникацијама и Закона о заштити података о личности, дефинишу се правила понашања и одговорност за злоупотребу дигиталног простора.
Пут ка свести и одговорности
Управо зато, неопходно је да се подигне свест грађана о последицама online таргетирања и да се правни оквир почне примењивати у пракси. Јер таргетирање не само да угрожава појединце већ дугорочно урушава друштвене вредности. Протести, ма с које стране долазили, треба да буду место изражавања мишљења и тражења решења, а не изговор за дигиталне нападе који остављају трајне ране.