Digitalni linč u Srbiji: Da li shvatamo posledice internet targetiranja na društvenim mrežama?

 Protesti u Srbiji, uključujući blokade saobraćaja i protivproteste koji se organizuju, pokazali su još jednom koliko brzo digitalni prostor može da preraste u poligon za targetiranje pojedinaca i grupa. Međutim, ono što često izostaje iz svake rasprave jeste činjenica da takva praksa – bez obzira s koje strane dolazi – nikada nije opravdana.

Popularnost stranica, problem komentara

Targetiranje na društvenim mrežama, bilo da je reč o političkim neistomišljenicima, aktivistima ili običnim građanima, nosi ozbiljne posledice. Popularnost određenih stranica i eksplozija komentara u kojima se etiketiraju i napadaju ljudi, pokazuje koliko društvo nema razvijenu svest o dugoročnim posledicama digitalnog nasilja. Ono što se jednom napiše ili podeli na mrežama postaje deo javnog prostora i može uticati na život pojedinca mnogo šire od trenutnog događaja.

Deca uče jedno, vide drugo

Paradoksalno je da istovremeno učimo decu kako je važno govoriti protiv nasilja, kako u fizičkom tako i u digitalnom okruženju, a onda im u praksi šaljemo potpuno drugačiju poruku. Kada se na mrežama pojave nasilni postovi u kojima se pojedinci targetiraju kao „pristalice jedne“ ili „pristalice druge strane“, deca vide da pravila koja im namećemo ne važe za odrasle. Tako se ruši poverenje u obrazovne poruke i normalizuje kultura linča.

Zakonski okvir postoji 

Sa pravnog aspekta, u Srbiji već postoji određena regulativa koja bi mogla da posluži kao okvir za suzbijanje ovakvih pojava. Zakon o javnom redu i miru, Krivični zakonik, kao i Zakon o sprečavanju diskriminacije, prepoznaju govor mržnje, ugrožavanje bezbednosti i podsticanje na nasilje kao kažnjiva dela. Takođe, u okviru Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, definišu se pravila ponašanja i odgovornost za zloupotrebu digitalnog prostora.

Put ka svesti i odgovornosti

Upravo zato, neophodno je da se podigne svest građana o posledicama online targetiranja i da se pravni okvir počne primenjivati u praksi. Jer targetiranje ne samo da ugrožava pojedince već dugoročno urušava društvene vrednosti. Protesti, ma s koje strane dolazili, treba da budu mesto izražavanja mišljenja i traženja rešenja, a ne izgovor za digitalne napade koji ostavljaju trajne rane.