Доживотно ћемо живети с вирусом? Закључавање није решење, шта јесте? Кисић одговорила на најтежа питања о корони
Не само ми, цео свет је у зачараном кругу
- Главни проблем у вези с короном је то што захтева нашу позорност 24 сата дневно, седам дана у недељи. И бира оне којима попусти пажња. И то нема везе ни са образовањем, социјално-економским статусом, занимањем... А време пролази и тешко нам је да се и даље понашамо одговорно - каже епидемиолог проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
ОД ОВОГ ТРЕНУТКА НОВЕ МЕРЕ СТУПИЛЕ НА СНАГУ: Заборавите на све планове, ово је једино што ће радити ДО ПОНЕДЕЉКА
НОВИ СОЈЕВИ ПРИСТИЖУ, ИМА ЛИ МЕСТА ПАНИЦИ? Др Шеклер, који је први прочитао геном короне, открива сада све о њој!
ЗАШТО СРБИЈА НИКОМЕ НЕ ПОКЛАЊА КИНЕСКЕ ВАКЦИНЕ: Председник Вучић открио зашто је то тако
- Прва стручна и научна размишљања била су да нема велику способност антигенских мутација. Међутим, време нас је демантовало. Сада имамо моћно оружје - вакцину. Надамо се да ћемо с њом овај вирус савладавати као грип - рекла је Кисић.
- Ниво од 70 одсто имуних се спомиње као проценат после кога ће се јављати спорадични случајеви и где добијамо исход без пикова и поновног враћања - рекла је Кисић.
- Стручњаци прате и истражују колико траје имунитет након прележане болести и након вакцинације. Прелиминарна истраживања показују да 5-6 одсто оних који сада оболевају, оболева други, па и трећи пут. Али то није правило, што нам, ипак, говори да корона иза себе оставља извесни степен имунитета. Процене су да ћемо комплетним вакцинисањем између 1,5 и два милиона људи имати полазну основу за ниво имунитета који би нас штитио од епидемиолошког ширења болести - рекла је Кисић.
- Вакцине покривају, у највећем броју случајева, све нове сојеве. Међутим, неки од њих се брже шире и потребан је већи степен колективног имунитета да спречи епидемијско ширење болести. Рецимо, за вирус малих богиња, који се најлакше преноси, а исто капљично као корона, то је 95 одсто. Што се вирус лакше преноси, потребан је већи степен колективног имунитета - рекла је Кисић.
- Чекамо резултате истраживања, али то је реално. И стручна и научна јавност почињу да померају границу за потребан ниво колективног имунитета. Јесмо ли поражени? После годину дана смо у још већем проблему. Нисмо поражени, али су велики изазови пред свима. Није нам олакшање што је тако свугде у свету. Али дуго траје и не знамо до када ће. Израел је у децембру увео потпуно затварање, људи су могли да се крећу само у радијусу од 1.000 м од куће, а уопредо су кренули са вакцинацијом и први су у свету. И опет имају више од 4.000 заражених на дан - рекла је Кисић.
Нема радикалнијих грешака
- Где је највећа грешка за ових годину дана? Не видим никакве радикалније грешке. За сваку одлуку смо у датом моменту мислили да је најбоља - рекла је Кисић.
- Право решење је да сви људи схвате да су кључна карика у преношењу вируса и да је свако чувар сопственог здравља, а тиме и здравља свих нас. Важно је да свако од нас поштује мере које се донесу - рекла је Кисић.
- Не само ми, цео свет је у зачараном кругу. Вакцина је најмоћније средство и имамо је. Заједно с вакцином и нашим одговорним понашањем победићемо вирус - рекла је Кисић.
- У марту 2020. то је било искључиво здравствено питање - рекла је Кисић.
- И данас је превасходно здравствено питање, међутим, ова ситуација и даље траје и мора се размишљати и о другим сегментима. Јасно је да морате имати новац да бисте успели да набавите вакцине, лекове и респираторе - рекла је Кисић.
- Апсолутно не по цену живота, здравље је приоритет свих нас. Али ако одређеним мерама учините да неки објекат ради, не значи да вас је неко регрутовао да идете тамо, већ да то чините само ако имате потребе и под стриктно прописаним правилима. Све је врло једноставно. Сингапур, који има нешто мало мање становника него ми, има по неколико случајева дневно и то углавном импортованих, а на снази су само опште превентивне мере - рекла је Кисић.
И као министарка радим свој посао
- Ниједног момента нисам престала да радим посао који сам и до тада. У надлежности министарства су и геронтолошки центри, установе социјалне заштите, чији су корисници најрањивији на овај вирус. Ту сам и те како на свом терену. С друге стране, који год посао да се обавља, у овом тренутку све мора да се гледа кроз призму короне - рекла је Кисић.
- Јесте, ношење маске за њих је свакодневица дуги низ година, и пре короне. Али показују како то може, па бисмо и ми могли као храбар, истрајан и достојанствен народ. Затварање не даје значајне резултате. Опет се враћамо на то да све зависи од нас - рекла је Кисић и додала:
- Али имамо више од 4.000 заражених дневно. Погледајте и колико имамо тестираних. И упоредите податке с некима у окружењу. Румунија је, као и ми, имала 4.000 заражених пре неки дан, али и више од 100 умрлих. По леталитету - број умрлих у односу на број заражених, и стопи морталитета - број умрлих на 100.000 становника, ми смо међу земљама где се бележи најмањи број умрлих. И то није случајно.
- Сви проблеми с почетка су решени, база је већ превазиђено питање. Сви подаци су ажурирани и доступни. А појам вишка смртности није дошао с ковидом. Често се зими, поготово у САД, приписује грипу. Процењује се да у САД сваке године чак и до 600.000 људи умире од грипа. Тако ће и за корону један од показатеља широм света бити вишак смртности - рекла је Кисић.
