ФИЛМСКЕ ПРИЧЕ ИЗ КОВИД БОЛНИЦЕ: Др Удовичић открива шта се све дешавало унутар зидова - рађање љубави, "шверц" печења...
Директор ВМЦ Карабурма др Иво Удовичић каже да је најтеже било гледати младе људе којима се гаси живот
За два године колико траје корона кроз наше болнице прошао је велики број људи. Док се с једне стране лекари боре за своје пацијенте, највише се радују када их излече и пошаљу кући. Наравно, није било могуће сачувати свачији живот, што због придружених болести, што због тога што су неки касно дошли лекару, а уз то су били и невакцинисани. Свакако, било је и разних анегдота, па и неких љубави које су се дешавале у црвеним зонама.
ИЗНЕДРИЛИ 14 ГЕНЕРАЦИЈА СВЕШТЕНИКА: Епархија Шабачка поклонила 120.000 динара породици којој је изгорела кућа
ОГЛАСИО СЕ ОТАЦ СПЛИЋАНИНА НЕСТАЛОГ У БЕОГРАДУ: "Матеј је добар момак, не би отишао а да се никоме не јави"
У БОМБОНАМА НОКТИ, У АЈВАРУ РИБЉА КОСТ: Исповест Београђанке која је ШОКИРАЛА СВЕ наишла на лавину коментара
Како је то било у једној од болница прича пуковник др Иво Удовичић, директор ВМЦ Карабурма др Иво Удовичић.
- Са страхом смо се сродили, на страх смо се навикли, тако да га више не осећамо. Прошле године га је било више јер смо били незаштићени, мало смо знали о вирусу, није било вакцина. Болест је била тешка, смртоносна, високо заразна, и свако од нас је у сваком тренутку, могао заменити скафандер са болесничком пиџамом и бити пацијент. У једном тренутку, у децембру прошле године, тачно пре годину дана у болници је било једна трећина пацијената који су били здравствени радници. Међу њима је било 15 лекара, а у децембру месецу ове године имали смо два здравствена радника и оба су била невакцинисана - прича др Удовичић.
То је озбиљан знак, појашњава лекар, да вакцина ради, јер је сада већина здрасвтвеног особља вакцинисана.
- Имали смо много чланова породица запослених, родитеља, бака, дека, чланова фамилије, то је оно што је нама најтеже, када лечимо своје. Ту је највише и стреса и највише непроспаваних ноћи, ситуација се мењала из сата у сат. Даље, оно што је за нас било тешко, напорно у тешкој заштитној опреми, само онај ко није радио у томе, не може да разуме. Имамо пуно непокретних пацијената, које је требало окретати... Даље, кад хоћете дубоко да удахнете онда вам се та маска натопљена знојем залепи за лице и ви остајете без ваздуха и тад вас хвата паника - прича др Иво.
Највише сам се смејао...
Има и лепих ствари у свему овоме, објашњава доктор јер две године, у ковид болницама раде млади људи, лекари, медицинске сестре, техничари...
- Овде су се рађале и неке љубави, па и неки брак... било је и деце.. Па чак имамо и један брак међу пацијентима. Имао сам скоро једног пацијента који је био на на фул фејс масци. Ми му се боримо за живот а он, слави славу за 10 дана - Митровдан. И он човек само планира како ће славити и нама каже да пожуримо с лечењем. Каже, само да идем на славу враћам се одмах. Па како мисиш, кажем ја њему, да те шаљем међу госте са том маском, да седиш у челу стола такав, док ми стојимо у скафандерима поред тебе. Па ко ће ти човече доћи на славу? И не схвата човек шта му ја говорим... Опет, он после извесног времена па јел могу ја овде да славим славу? Ја га погледам, и кажем, може, може... И ништа прође неко време, долазим ја и видим у једној просторији неке тањириће са печењем... размишљам шта је ово, не могу да верујем, откуд печење... Потпуно сам сам заборавио на њега, кад он стварно донео да почасти цимере... И ја долазим код њега и питам га, шта је ово, а он каже послужите се и ви, знате да је слава... Па како, побогу да једем у црвеној зони, у зар не видиш да сам у скафандеру? А он ће мени, ништа не брините, стиже и у зелену зону.... Добро је на крају испало, опоравили смо га и следеће године ће славити славу - препричава др Удовичић,
Било је ту свега и свачега...
- Радујемо се када их отпратимо, када их излечимо, а имам и цртеж који држим на столу а то су ми поклонила деца чији су родитељи били овде.
Оно што је најтеже од свега је, како каже, гледати младе људе којима се гаси живот.
- Наша немоћ да им помогнемо, оним најтежим пацијентима, ставља нас у очај... То су млади људи који губе животе беспотребно. А они су само требали да се вакцинишу, само толико, јер вакцина младе људе штити 100 одсто и од тешког облика болести и од смрти. То је апсолутно доказано. Нико млад, а вакцинисан, није био у интензивној нити умро код нас у болници. Кад кажем млад, ми смо направили пресек до 55, мислим на ове радно способне али ту су били и ови од 20 година. Имали смо шесторо младих који су умрли, преко 50 је лежало у интензивној, и нико од њих није био вакцинисан, то је оно што могу да кажем - прича директор ВМЦ Карабурма.
Доктор Удовичић истиче да би сви они који затупају тезу да није потребно да се вакцинишемо, треба да објасне своју теорију.
- Волео бих да неко од ових "еминентних" професора који воле да причају да вирус не постоји или да се неће вакцинисати, да објасне те своје тврдње али и да појасне ово. Они филозофирају, причају, али ми радимо у црвеној зони па знамо тачно све. Водим ковид болницу али и шок собу јер сам анестезиолог, гледам их сваки дан, бројим их... Преко 50 њих нико вакцинисан, нека сад мени неко објасни овај податак, одмах ћу му поверовати, зашто су они невакцинисани умирали, а да нико ко је вакцинисан нити је дошао у интензивну нити је умро. Кога су слушали ови људи који се нису вакцинисали, зашто је код њих тај страх од вакцине већи од страха за животом - пита се др Иво.
Били смо рекордери, али се вакцинација успорила
Ми смо на почетку вакцинације били рекордери и по броју вакцинације, и брзо смо их набавили. Али како смо дошли довде да нам стопа вакцинације није задовољавајућа у односу на све то? Да ли смо ми најпаметинији, да ли знамо нешто што други не знају, па појединци неће да се вакцинишу.
но што могу на крају да кажем и апелујем је, људи вакцинишите се... Надајмо се да ћемо се у неко догледно време вратити нормалном животу - поручује др Иво Удовичић, директор ковид болнице Карабурма.