Ђурђевдан данас славе хиљаде верника: Веровања кажу да ове обичаје никако не треба занемарити
Српска православна црква и верници данас обележавају празник посвећен светом великомученику и победоносцу Георгију, у народу познатији као Ђурђевдан. Овај велики празник један је од најпоштованијих у Србији и, одмах након Никољдана, међу славама које обележава највећи број домаћинстава.
Ђурђевдан се сматра једним од највећих пролећних празника и симболично означава прелазак из зиме у лето. У народу је вековима повезан са здрављем, срећом, плодношћу, напретком породице, добрим усевима и благостањем дома.
Према предању, Свети Георгије је рано остао без оца, након чега се са мајком преселио у Палестину, земљу у којој је проповедао Исус Христ. Био је познат по својој лепоти, храбрости, честитости и снажној вери, због чега је веома брзо напредовао и постао војник Римског царства.
На иконама је готово увек представљен као ратник на коњу са копљем у руци, док пробада аждају. Управо та сцена има дубоко симболично значење. Аждаја представља многобожачку силу и прогон хришћана, док победа Светог Георгија симболизује тријумф вере над злом и неправдом.
Свети Георгије се отворено супротставио цару Диоклецијану, познатом по прогону хришћана, због чега је осуђен на страшне муке и смрт. Верује се да су се на његовом гробу касније догађала бројна чуда, а многи верници тврдили су да им се светац јављао у сновима.
Обичаји за Ђурђевдан
Ђурђевдан прати велики број народних обичаја и веровања, који се у многим крајевима Србије поштују и данас. Према старом веровању, на овај празник не би требало спавати током дана „да не би болела глава током целе године“. Уколико неко ипак заспи на Ђурђевдан, веровало се да би требало да спава на истом месту и на Марковдан.
Народна веровања везана су и за време на Ђурђевдан. Сматра се да ведро време најављује родну и плодну годину, док киша на Ђурђевдан и наредног дана према предању значи да ће лето бити сушно. У појединим крајевима Србије говорило се и да број грмљавина пре Ђурђевдана одређује колико ће бити „товара жита“ током године.
Многи верници данас рано ујутру беру ђурђевданско биље, плету венце и умивају се водом у којој су потопљени цвеће и трава, верујући да то доноси здравље, срећу и напредак целе породице.
