Грађани упозорени на РИЗИК ОД ЗАРАЗЕ: Почиње појачан надзор у Србији над грозницом Западног Нила, огласио се Батут - ово су препоруке надлежних

У складу са Стручно-методолошким упутством за спровођење надзора над грозницом Западног Нила у хуманој популацији, од 1. јуна 2026. године, на територији Републике Србије спроводи се сезонски појачан надзор над грозницом Западног Нила, саопштио је Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

- Основни циљ надзора је континуирано праћење епидемиолошких, клиничких и вирусолошких карактеристика инфекције вирусом Западног Нила ради благовременог препознавања оболевања, праћења сезонске и географске дистрибуције случајева, идентификације популација под повећаним ризиком и предузимања одговарајућих мера превенције и контроле.

Актуелна епидемиолошка ситуација у Европи и Републици Србији

- Грозница Западног Нила је сезонско вирусно обољење које се на човека преноси убодом зараженог комарца. У нашим климатским условима оболевање се најчешће региструје током летњих и јесењих месеци, када је активност комараца највећа. Први случајеви оболевања обично се бележе у другој половини јула, док се највећи број случајева региструје током августа и септембра.

Према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ), сезона трансмисије вируса Западног Нила у Европи је у току. Закључно са 17. јуном 2026. године пријављена су три локално стечена случаја инфекције вирусом Западног Нила, и то два случаја у Италији и један случај у Северној Македонији.

- У Републици Србији, у оквиру сезонског појачаног надзора над грозницом Западног Нила, закључно са 22. јуном 2026. године није регистрован ниједан потврђен случај оболевања у хуманој популацији.

Препоруке за грађане

У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује се примена мера личне заштите од убода комараца, и то:

• Употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном.
• Ношење одеће која покрива ноге и руке. Препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убоду кроз припијену одећу.
• Избегавање боравка на отвореном у време периода најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору.
• Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревета.
• Редукција броја комараца у затвореном простору.
• Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
• Смањење броја комараца на отвореном где се ради, игра или борави, што се постиже исушивањем извора стајаће воде. На тај начин смањује се број места на које комарци могу да положе своја јаја. Најмање једном недељно треба испразнити воду из саксија за цвеће, канти, буради и лименки, посуда за храну и воду за кућне љубимце. Уклонити одбачене гуме и друге предмете који могу да прикупљају воду.
• По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
  У случају путовања у иностранство, поготово ако се ради о тропском и субтропском подручју, обавезно се придржавати свих наведених мера превенције.
• У случају појаве било каквих симптома који су компатибилни са неуроинвазивним обликом болести, одмах се јавити изабраном лекару.
• Особе које током сезоне активности комараца развију симптоме који могу указивати на инфекцију вирусом Западног Нила, а посебно симптоме који указују на захваћеност нервног система (јака главобоља, укочен врат, повишена температура, поремећај свести, слабост мишића), треба без одлагања да се јаве лекару.

Епидемиолошке карактеристике

Вирус Западног Нила одржава се у природи у циклусу птице–комарац–птица. Резервоар вируса су различите врсте дивљих птица, нарочито миграторне, док су комарци преносиоци инфекције на људе и друге сисаре. Најзначајнији вектор на подручју Републике Србије је врста комарца Culex пипиенс, широко распрострањена у урбаним и руралним срединама. Човек се инфицира убодом зараженог комарца током периода активности вектора, који на нашем подручју траје од пролећа до касне јесени.

Човек и коњ представљају тзв. терминалне ("слепе” ) домаћине, што значи да не учествују у даљем ширењу вируса и одржавању природног циклуса трансмисије.

Грозница Западног Нила је у Републици Србији под надзором од 2012. године и обухваћена је системом обавезног пријављивања заразних болести. Епидемиолошки надзор спроводе институти и заводи за јавно здравље у сарадњи са здравственим установама, док се лабораторијска потврда инфекције врши у Националној референтној лабораторији за АРБО вирусе Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак” .

Клиничке карактеристике и фактори ризика

Већина инфекција вирусом Западног Нила (80–90 одсто) протиче без симптома. Код мањег броја заражених особа (10–20%) јавља се обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, малаксалошћу, боловима у мишићима и зглобовима, као и другим неспецифичним симптомима.

Мање од један одсто инфицираних особа развија тежак неуроинвазивни облик болести који захвата централни нервни систем и може се манифестовати као менингитис, енцефалитис или акутна флакцидна парализа. Симптоми ових облика болести укључују јаку главобољу, укочен врат, поремећај свести, дезоријентисаност, тремор, конвулзије, мишићну слабост и парализу, и најчешће захтевају болничко лечење.

Ризик за развој тежих форми болести већи је код особа старијих од 55 година (посебно код особа старијих од 75 година), као и код особа са хроничним обољењима, укључујући малигне болести, дијабетес, кардиоваскуларна и бубрежна обољења.

Опоравак након неуроинвазивног облика болести може трајати недељама или месецима, а код појединих пацијената могу заостати дуготрајне последице, као што су умор, слабост мишића, поремећаји памћења, тешкоће при ходању и депресија.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” ће током сезоне надзора редовно пратити епидемиолошку ситуацију и благовремено обавештавати јавност о свим значајним променама.