Стиже нови топлотни талас: После кратког предаха Србију поново чекају паклене врућине - РХМЗ открива када
Помоћник директора Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) Горан Михајловић изјавио је данас да нас до средине јула очекују темепратуре у границама од 28 до 32 степена, док ће још један топлотни талас бити од средине јула, али за разлику од претходног у јуну, неће бити тако интезиван.
Говорећи о томе шта нас очекује до краја лета, Михајловић је рекао да је незахвално давати детаљну временску прогнозу, али да после топлотног таласа који смо имали у јуну, прва половина јула је у границама нормале.
- Освежење почетком месеца и падавине су, пре свега, добро дошле пољопривреди. Оне свакако нису равномерно распоређене, али их је било у већини места. Температура која је негде између 28 и 32, у првих десетак дана је у границама вишегодишњих вредности. Друга половина јула доноси нешто топлије време и топлотни талас који неће бити толико интезиван као претходни. Но, свакако, поново топло време, рекао је он.
Како каже ова година биће у првих 10 најтоплијих лета или година од када РХМЗ бележи мерења.
Михајловић је рекао да уколико се настави загрејавање планете овим темпом, прогноза за Србију је да нас очекују топла лета, са максималним температурама вишим од 40 степени.
- Када се ради о падавинама, пројекције указују да можда сама годишња количина или месечна не би биле нешто значајније смањене, али би распоред тих падавина био неповољнији. У том смислу, као на пример ово сад, почетком јула, имали сте на већини станица забележено између 40 и 50 mm, што је у границама просека. Али ако ви у једном дану имате, или у два дана имате ту количину, а затим 25 дана је суво време без падавина, то је онда неповољан распоред, рекао је он.
Како каже, клима ће се мењати, а ми као појединци и држава морамо да се прилагођавамо.
- У том смислу је на нивоу Републике пре две године и донет Акциони план прилагођавања на измењене климатске услове са низом мера које се односе и на пољопривреду и на привреду. Са друге стране, фактор климатских промена инкорпориран је у разне стратегије, политике које држава формира и на тај начин рачунамо на климатске промене и узимамо у обзир и прилагођавамо се, истакао је Михајловић.
Један од предуслова прилагођавања добра информисаност, напоменуо је Михајловић и указао на значај система упозорења развијен у РХМЗ, где, како је навео, тачни и правовремени подаци имају важну улогу у заштити становништва и прилагођавању измењеним климатским условима.
Он је подсетио да су у јуну у Србији забележене температуре изнад 40 степени, а да је асполутни рекорд када су у питању максимално највише температуре, био измерен у Смедеревској Паланци, 24. јула 2007. године - 44,9 степени.
Како каже високе температуре од 38 до 41 степена свакако утичу на свакодоневни живот грађана и топлотни талас је у метеорологији дефинисан као опасна метеоролошка појава.
Подсетио је да је топлотни талас био интезивнији на западу Европе, него на Балканском полуострву.
Према речима Михајловића, главни разлог појаве овако честих топлотних таласа су измењени климатски услови.
Извор: Танјуг