ГРЕХ НЕ УЛАЗИ НА УСТА: Православни верници заборављају једну важну ствар и правило током поста
Верски аналитичар Драшко Ђеновић каже да се пост у данашње време доживљава као дијета, што је погрешно.
Сезона крсних слава у Србији увелико траје, а надлежне институције апелују да се верници придржавају свих здравствених мера заштите због актуелне ситуације са коронавирусом. Ове године домаћини који су навикли да славу прослављају са великим бројем гостију то не могу да чине, будући да није дозвољено организовање било каквих прослава са више од петоро људи.
НИСУ САМО РУКЕ ПРОБЛЕМ: Др Ракић саветује шта би све у кући требало дезинфиковати ако живите са особом која има корону
ЗАСТРАШУЈУЋА ИСПОВЕСТ ДОКТОРА ИЗ ПАНЧЕВА: Открио све о лечењу ковид пацијената, које су ЛОШЕ СТРАНЕ РЕСПИРАТОРА?
НИШКИ ЛЕКАРИ РАДЕ НА ВЕЛИКОМ ОТКРИЋУ: Србија приводи крају развој још једне врсте теста на корону
Познато је да постоје мрсне и посне славе. Славска трпеза је посна у време четири велика поста: божићног, васкршњег, петровског и госпојинског. Исто тако, и када није време поста, а слава пада у среду или петак, спремају се посна јела.
Верски аналитичар Драшко Ђеновић каже да се пост у данашње време доживљава као дијета, што је погрешно.
- Пост није дијета, данас нажалост имамо ситуацију да је то постао. Пост значи учити своје тело не пити и не јести. Није ствар у томе да не пијете млеко, али зато пијете сојино млеко, тако се губи смисао. Са друге стране, и да имате најпоснију славу, Срби много воле да једу, па се дешава да се више људи угоји за време поста - напомиње он.
Ђеновић истиче да суштина поста није у јелу, већ у духовном стању човека.
- Пост значи да окренемо мисли, није битно шта једемо. Џабе некоме што не једе мрсно, а туче жену, малтретира дете и не прича са пола комшилука. Пост није храна, то је дуновно стање - прича верски аналитичар.
Подвлачи да је питање колико Срба заиста пости, односно шта за њих представља крсна слава.
- Велико је питање како људи то доживљавају. Има људи који сами пресеку славски колач, уместо да га пресече свештеник. Нама славе више личе на прославе и рођендане, а заправо треба да служе да се сетимо свеца коме је празник посвећен. Најчеће је породица крштена на тај дан, па су зато узели ту крсну славу. Имамо случајева да прође цела слава, а људи се ни не сете свеца, већ причају о политици, спорту, свађају се око наследства и слично - напомиње Ђеновић и подсећа да је најважније да се славски обичаји испоштују.